Београд
Градска излетишта, роштиљ на отвореном
Ада Циганлија, Авала, Космај, Кошутњак, Топчидер, Бела стена, Бела река, Обреновачки забран, Бојчинска шума, Бесни фок, Миљаковачка и Звездарска шума, језера Трешња и Паригуз… биће нека од главних места за организовање првомајског уранка и добар провод. Речно острво Лидо је поплављено, па излетници који ту традиционално проводе празнике сада морају да изаберу неки други амбијент окружен реком и шумом. Управа Аде Циганлије очекује готово сто хиљада посетилаца, а највише на местима где је дозвољено роштиљање. Организованог програма, како су најавили у овом предузећу, нема, а купање у Савском језеру и даље је строго забрањено јер сезона још није званично почела.
На стотине суграђана сјатиће се ових дана и у Звездарску шуму, да уживају у озеленелим крошњама и сунчаним пропланцима, да се шетају, одиграју понеку утакмицу, а онда се опруже на траву и под сунцем слушају цвркут птица. Већина, међутим, не успе да одоли идеји да распали роштиљ, иако то овде није дозвољено. Али, све оно што би у ту сврху могло да затреба суграђани колима довозе усред оазе. Возилима тако преору пољско цвеће, издувним гасовима напуне „плућа града”, а гласном музиком из аутомобила наруше драгоцени мир. ЈКП „Зеленило Београд” и општина Звездара апелују на грађане да то не чине.
У предграђу престонице свако може да пронађе место за излет, одмор, спорт или да проведе дан обилазећи споменике, музеје и знаменитости. Посећеност овим оазама свакако је већа од уобичајене, јер плавни талас на Сави и Дунаву оријентише велики број суграђана према планинама. Добра вест је то што је ниво престоничких река у опадању па и љубитељи воде могу да се окупљају на адама и обалама.
Над Кошутњаком, Авалом и Космајем, сви већ знају, од зоре се надвија густ дим. Ћевапи са роштиља, во на ражњу, прасеће и јагњеће печење, војнички пасуљ, ћебенце за одмор, пићенце за освежење, трубачи… Уживање у риболову, бројним спортским активностима и такмичењима… Ово су незаобилазни детаљи Првог маја, дана када се празнује сећање на раднике широм земаљске кугле који су покушали да се изборе за бољи свет, лишен неправде и беде.
Овакав дан готово нико неће потрошити у кухињи. Угоститељи Авале и Кошутњака, кажу, „наложили су машине” да раде пуном паром и чекају пуно гладних уста. За апетит излетника појачан боравком на свежем ваздуху углавном су припремили специјалитете српске националне кухиње. У хотелу „Авала” ручак за једну особу кошта око 900 динара, у ресторану „Липовица” нешто мање, а у дому „Чарапићев брест” место налазе само они који су га резервисали неколико дана унапред. На Кошутњаку у етно ресторану „Кошута” љубитељи јагњећег печења испод сача не питају за цену, ко воли једноставнији амбијент проћи ће и нешто јефтиније у „Кафаници”, а ни остали ресторани непразнују. Добром пословном дану радују се и у луна парку „Обилић” на Авали. Зарада ће, кажу, бити неколико пута већа него обично.
Роштиљџије и кампери на пољанама испод највишег космајског врха, као и на њему, на своју руку кампују и роштиљају. Ако их време послужи, имају обичај да под ведрим небом остану и три дана. Комунална инспекција општине Сопот, у сарадњи са „Србијашумама”, обезбедила је струју и контејнере за смеће, да је више, према речима Небојше Јовановића, директора општинске дирекције за изградњу, не би „вукли” са бандера јавне расвете. И трговци су овде видели могућност добре зараде, па су поставили бројне приколице са разноликом робом, као и рингишпиле.
Мало људи зна да у вождовачком насељу Рипањ постоји језерце Бела река, пецарошки кутак и место на којем се на непуних 20 километара од центра престонице сваке године дочекује и слави празник рада. Већ две деценије, како каже Игор Божић, дугогодишњи домаћин, посетиоци у освит зоре стижу на ово вештачко језеро, пале логорску ватру и празнују до касно у ноћ. На језеру је организована и чуварска служба која брине о могућим незгодама.
Да стигну до језерца Трешња у истоименом авалском селу, ураниће углавном млади људи. Око ове зеленкасте воде усред шуме самоиницијативно се окупљају сваког првог маја, а овај пут надају се да ће неко од надлежних решити проблем тоалета. И ове године шаљивџије ће се сетити реплике „купачице моја” и сцене са Кристином и Ђенком из култног филма „Маратонци трче почасни круг”, настале управо на овом месту.
Проверено добра дестинација је и Бела стена, речна ада на десној обали Дунава, где сваке године одабрано друштво дочекује празник рада. Ово острвце са предивном пешчаном плажом и бројним ресторанима ушушкано је у шуми. Превоз чамцима до Беле стене организован је у летњим месецима из марине „Вишњица” и Панчева, којем ада иначе територијално припада. Први мај је, ипак, датум када званично почиње сезона уживања у овој малтене нетакнутој природи. Чика Пера, човек који годинама превози заљубљенике до ове оазе мира, каже да ће за време празника бити већ од осам сати у марини у Вишњици. Најдоследнији посетиоци, како вели овај чамџија, носе и шаторе јер је то најсигурније преноћиште на острву.
Од два сата после поноћи пламти логорска ватра поред планинарског дома „Чарапићев брест” на Авали. Уз њу свиће Дан рада, који се овде проводи у веселој атмосфери и дружењу. Малишани могу да уживају у пењању уз вештачку стену, а готово сигурно навратиће и трубачки оркестри.
Логорска ватра у Бесном фоку надомак Падинске скеле, како су најавили домаћини првомајског уранка из „Пољопривредне корпорације Београд ”, биће распаљена вече уочи празника рада, у 20 часова на игралишту ФК „Пионир”. Сваке године већ две и по деценије незаобилазни специјалитет је спремање вола на ражњу, иначе заштитни знак прославе 1. маја. Већ од пет часова припремају се забава и бројна спортска дешавања. Љубитељи фудбала моћи ће да се прикључе надметању дебелих и мршавих, како су назване супарниче екипе, док ће за ђаке бити организовано такмичење у ношењу јајета у кашици. Бојчинска шума, на путу ка Сурчину, идеално је место за првомајски излет. У обиласку овог зеленог кутка може се успут сакупљати лековито биље, или се провозати фијакером. Недалеко, у Јакову, налази се и манастир Фенек.
У излетничкој шуми Обреновачки забран, на обали Саве, традиционални првомајски уранак подразумева такмичење у риболову. Централна манифестација, која почиње у девет часова и траје до поднева, биће такмичење у припреми рибље чорбе „Златни котлић”. На другоj страни, у каналу Младост према ТЕ „Никола Тесла” од осам сати почиње надметање риболоваца. Организатори су за оне који ће бити на уранку обезбедили казан пасуља, 500 литара пива и четири велика казана рибље чорбе. Логорска ватра, као и прошле године, неће бити упаљена због безбедности.
Да ли ће на свим овим излетиштима киша покварити првомајски ужитак? Метеоролози кажу да ће у току празничних дана температура бити око 20 степени, али да су у послеподневним часовима могући краткотрајни пљускови. Излетници одговарају – „неће киша на ентузијазам”.
И. Јешић
М. Бракочевић
-----------------------------------------------------------
Молитва шуме
Човече! Ја сам топлота твог огњишта у хладним зимским ноћима, ја сам слеме твоје куће, даска на твојој трпези, постеља на којој спаваш и дрво од којег градиш лађе. Ја сам држалица твоје мотике, врата твог обора, дрво твоје колевке и мртвачког сандука. Ја сам хлебац доброте и цвеће лепоте. Слушај моју молитву: не уништавај ме!
-----------------------------------------------------------
Казне до 50.000 динара
Републичким Законом о шумама прописано је, између осталог, да је у шуми забрањено и на удаљености 200 метара од њеног руба ложење отворене ватре. Тако да, ако грађанин ложи отворену ватру где то није дозвољено или се не придржава одређених мера сигурности при паљењу, казна износи 10.000 до 50.000 динара. Градском одлуком о уређењу и одржавању паркова, зелених и рекреационих површина прописано је да је у парк-шумама и спомен-парковима забрањено уништавање зеленила. За оне несавесне који се оглушују о ова правила казна износи 2.500 динара, истичу у Секретаријату за комунално-инспекцијске послове.
-----------------------------------------------------------
Ватрогасци спремни за први мај
Ватрогасци апелују на грађане да ватру пале само на местима која су за то предвиђена и на којима постоји опрема за борбу с ватром, као и да их не напуштају док се она потпуно не угаси. Према речима Ђорђа Бабића, заменика начелника сектора, ватрогасне екипе ће првог маја обилазити излетишта, а биће појачане и полицијске патроле на овим местима, као и рад добровољних ватрогасних друштава.
– Проблеми обично настају када излетници оду кући, а ватра настави да тиња – каже Бабић.
У случају појаве пожара, надлежни из „Србијашума” моле грађане да обавесте најближу шумску управу или дирекцију овог предузећа позивом на број телефона 311-5027, као и ватрогасну службу на број телефона 93.
Последњи коментари
Био сам бициклом поподне у Кошутњаку и видео како изгледа после "прославе" Првог маја. На трим стази је срушено многима вратило за истезање кичме, с дебелим стубовима од дрвета: један стуб је, изгледа, наложен, јер је на његовом месту сада ложиште! Импровизована ложишта су, иначе, свуда, на све стране, а смеће је углавном у два велика контејнера, од оних који су као велчине камионских приколица. И данас је било излетника и роштиља, али много мање, и било је мање буке. Приметио сам и два жандарма на коњима, али они нису реаговали на бројна кола по зеленим површинама. Иначе, нисам приметио ниједну животињу или птицу, претпостављам да су или заувек побегле пред буком и двиљаштвом, или се траумиране од претходних дана још негде крију и не усуђују да се врате у шуму.
Срби једини воле природу тако што дођу у њу колима, на метар од кола изнесу столице, роштиљ, и пола тоне хране и газираних пића, пусте громогласну музику да растерају сваку животињу и птицу на неколико километара у круг, одломе гране с околног дрвећа да наложе роштиљ, седну у споменуте столице и пеку силне килограме меса на роштиљу, а на крају оставе згариште, смеће и занемелу и пусту шуму за собом. Заборавио сам да се неки све време и дерњају "певајући" уз "музику", ваљда да би то личило на њихову верзију провода у природи, онако како је људи без културе и обзира, себични и вечито гладни скоројевићи жељни показивања замишљају.
Видели смо на телевизији, да се наши врли излетници не устручавају ни од ждрања и дерања ни на бившим стратиштима Београђана, поред споменика као што је онај у Јајинцима.






