Премда смо свакодневно сведоци тога да све више грађана доручкује у пекари, руча у ресторану брзе хране, а вечера пицу са оближњег киоска, много је и оних који учесталије него раније свраћају у такозване продавнице здраве хране.

Да ли због бриге о правилној исхрани или тренда, ових радњи je све више. Ничу у свим деловима града и послују све боље. Али, главна дилема већине потрошача остаје – колико је заправо здрава храна здрава? Одакле стиже у продавнице и колико је дозвољено такву храну продавати у џаковима, а не у оригиналним паковањима?

Право на рафове продавница здраве хране производи попут соје и муслија стижу из Јапана, Швајцарске, Пољске, Немачке, Кине и других земаља, а има и намирница из домаће производње, кажу у Министарству пољопривреде. Само у току минуле године на страним тржиштима набављено је готово пола милиона тона производа који могу да се нађу у продавницама здраве хране.

– Увезено је 472.000 тона печурака и производа од печурака, зачина, чајева, шећера, скроба и њихових прерађевина, какаоа, чоколада, воћа и поврћа и производа од воћа и поврћа, воћних сокова, безалкохолних пића и других прехрамбених производа – кажу у Генералном инспекторату Министарства пољопривреде.

Са наше границе враћено је и око 433 тоне „здраве хране”, а реч је о производима од печурака из Јапана, јабуковом сирћету из Босне и Херцеговине и воћном соку из Немачке.

Према подацима овог министарства, у граду је отворено око 80 продавница здраве хране, али се процењује да је тај број далеко већи. Када се буде завршило уписивање у Централни регистар знаће се прецизан број ових радњи.

Нутриционисти сматрају да од конзумирање житарица може бити једино користи.

– Таква храна је добра за пробаву, а богата је и витамином Б. Соја је такође благотворна за организам и добар је извор протеина, али је не би ваљало јести сваког дана јер умањује апсорпцију минерала, па се препоручује два пута недељно. Намирнице попут муслија, увек су у комбинацији са јогуртом препоручљив доручак – објашњава Милка Куртеш, нутрициониста специјалне болнице „Бања Ковиљача”.

Приликом куповине битно је обратити пажњу и како трговац чува намирнице. Шта сме да се продаје у ринфузи, односно из џакова, стаклених витрина и дрвених фиока, а шта не, одређено је правилницима. Тако је пудинг забрањено продавати „на меру”, већ само у оригиналним паковањима.

– Осим пудинга, у ринфузи је забрањено нудити и шећер, кафу, со, уље, маргарине, мајонезе, сирће, пекарски квасац, намазе, кечап, сенф, супе, сосове, зачине, скроб и производе од скроба, какао у праху, чоколаду у праху, тестенине, брашно, прекрупу, гриз, клице, смрзнута теста и производе од брзо смрзнутог теста, хлебне мрвице, смеше за облагање, смрзнуто воће, пастеризовано воће и каше од воћа, воћни сируп, компот, слатко, џем, мармеладу, воћни желе и воћни сир, воћни сок у праху – наводе детаљан списак у Министарству пољопривреде.

У ринфузном стању трговци могу да продају чајеве, кекс, крекере, чајна пецива, слана пецива, жита за доручак, семенке...

Да ли се трговци тога и придржавају, проверавају пољопривредни инспектори. У току минуле године обавили су 110 контрола у продавницама овог типа. Неправилности је било у десетак одсто, односно у 12 радњи, а углавном су се односиле на кршење правила о продаји у оригиналним паковањима.

– Издали смо осам решења о забрани промета, четири решења о отклањању недостатака, осам захтева за покретање прекршајног поступка и четири пријаве за покретање поступка због привредног преступа – кажу инспектори.

Из Министарства пољопривреде упућују и савет потрошачима.

– Куповати само на местима која су предвиђена за продају здраве хране, а избегавати куповину у нерегистрованим објектима и на тезгама. Ваља обратити пажњу на декларације и уколико потрошачи примете да услови чувања нису задовољавајући храну не треба куповати – саветују у пољопривредној инспекцији.