Dizanje vazdušne eskadrile na komarce, za čim ovih dana vape brojni izujedani Beograđani, pomalo deluje kao potezanje topa na muvu, ali nikome u Srbiji to ne izaziva smeh, već strah za sopstveno zdravlje.

Toksični efekti preparata kojima komarce zaprašujemo iz vazduha nisu do kraja ispitani, kažu u Agenciji za hemikalije. Neće ni biti barem do kraja sledeće godine, odnosno još će se ove i sledeće sezone ti preparati raspršivati nad našim glavama pre nego što njihova bezbednost bude – valja se nadati – apsolutno potvrđena.

To što se ovi preparati koriste bez kompletnih procena rizika nije propust naših institucija, već sistem kakav vlada i u Evropskoj uniji. Pre dvanaest godina Brisel je usvojio novu direktivu koja reguliše stavljanje u promet i korišćenje biocida – preparata za suzbijanje štetočina.

Propisani su rokovi u kojima je za razne aktivne supstance, osnovne sastojke biocida, neophodno dostaviti celovit tehnički dosije, sa potpunom procenom rizika. Preparati na bazi tih aktivnih supstanci u međuvremenu nisu povučeni sa tržišta, osim onih za koje su njihovi proizvođači odlučili da odustanu od skupih ispitivanja i izrade obimne dokumentacije.

Posle odobravanja izvesne aktivne supstance, potrebno je sastaviti tehnički dosije i za svaki pojedinačan preparat koji je na njoj zasnovan kako bi i ta hemikalija bila autorizovana kao nesumnjivo bezbedna.

Dosije za preparate na bazi lambda cihalotrina, osnove biocida kojima se u Srbiji komarci zasipaju iz vazduha, proizvođači moraju proslediti nacionalnoj ustanovi zaduženoj za upravljanje hemikalijama najkasnije do oktobra 2013. godine.

Pošto se tehnički dosije izrađuje na hiljadama stranica i zahteva znatne finansijske i kadrovske kapacitete proizvođača i regulatornog tela, u Srbiji je taj rok produžen do kraja 2013, objašnjavaju u Agenciji za hemikalije.

– Lambda cihalotrin je EU upisala u listu aktivnih supstanci, što znači da je on prošao procenu rizika i ispunio sve propisane uslove. Tehnički dosije za pojedinačni proizvod baziran na lambda cihalotrinu moraće predočiti sve moguće rizike koji bi taj preparat mogao imati na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Pripremanje tehničkog dosijea za preparate na bazi lambda cihalotrina biće pomalo specifično jer se oni u Evropi ne koriste za suzbijanje komaraca iz vazduha. Zato su tri snabdevača tim preparatima na srpskom tržištu dužna da dostave podatke na osnovu kojih može da se proceni rizik kada se njihovi preparati prskaju iz aviona – objašnjava Biljana Milenković, iz Agencije za hemikalije.

Ovo još jednom potvrđuje koliko je tretiranje komaraca iz aviona neobično za evropske pojmove. Borba sa letećim napastima na njihovom terenu, u vazduhu, u Beogradu je ipak neizbežna, objašnjavaju u gradskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

– Suzbijanje komaraca sa zemlje je neizvodljivo u delovima grada poput leve obale Dunava, zagušenim šibljacima u koje se naše ekipe ne mogu probiti. Zbog toga ne možemo odustati od tog metoda. Ovih dana mnogi i negoduju što zbog nepovoljnih vremenskih uslova, u kojima preparati prestaju da budu delotvorni, i što još nismo počeli tretmane iz vazduha. Žale se i zbog toga što tretiramo komarce sa zemlje, pitaju nas „što prskamo po ljudima”. Kada podignemo avione, verujem da će se, kao i prethodnih godina, i zbog toga buniti. Ali, mi izbora nemamo – kaže Olivera Vukićević, iz sekretarijata.

Proizvodi protiv larvi nisu opasni

Preparati za suzbijanje larvi komaraca iz vazduha nisu na bazi lambda cihalotrina. Nisu ni klasifikovani kao opasan proizvod, ali svejedno je i za njih neophodno da se do 30. septembra 2016. godine dostavi celovit tehnički dosije, za slučaj da se pokaže neophodnim da se preporuče dodatne mere opreza, pre svega za one koji njima rukuju i najviše su im izloženi.
.