Смењивање топлог и хладног времена, контакт са оболелима од неких вирусних инфекција, пад имунитета, неодговарајуће облачење, само су неки од разлога који су утицали на то да се све више грађана ових дана осећа малаксало, уморно, успавано...

У домовима здравља кажу да су им чекаонице пуне пацијената који су потражили лекарску помоћ најчешће због респираторних инфекција. Медицинари истичу да талас акутних инфекција, без обзира на бројност оболелих, засад нема епидемијски потенцијал, јер ове инфекције имају више стотина узрочника, а не један као што је случај код грипа.

Др Невенка Димитријевић, специјалиста опште медицине Дома здравља „Вождовац”, каже да је и у овој здравственој установи примећено повећање броја оних који долазе због тегоба са кијавицом, повишеном температуром и сувим кашљем, као и да им се јављају грађани свих узраста.

– Чини ми се да је ове године мало раније кренуло масовније оболевање од акутних респираторних инфекција. Пацијенте највише мучи суви кашаљ и повишена температура, која прође за два до три дана, али упорни кашаљ, ипак, остаје. Важно је да се људи не лече сами, већ да дођу код лекара по терапију, јер има пуно оних који успут „зараде” и бронхитис, или упалу плућа – истакла је др Димитријевић.

Медицинари истичу да су акутне респираторне најчешће инфекције савременог човека,јер чине две трећине свих инфекција. Одрастаочовек од њих у просеку оболи тридо петпута годишње, деца чешће, четиридо седампута, док они малишани који бораве у вртићима много више– до 10 пута у току године.

Др Мирјана Милићевић, начелник смене у Градском заводу за хитну медицинску помоћ, каже да се и телефон ове службе усијао од позива грађана који траже здравствене савете. Др Милићевић сматра да тренутни временски услови погодују развоју инфекција и вируса, па да се због тога инфекције лакше преносе.

– Важно је да оболели узимају доста течности, витамина Це, капи које ће спречити појаву цурења секреције из носа, лекове за смањивање температуре и таблете за грло. Респираторне инфекције се преносе путем ваздуха и то кијањем или кашљањем – рекла је др Милићевић.

Она напомиње да треба избегавати контакте са оболелима, а да, уколико дође до појаве болести, треба што више мировати.

– Као и код других врста инфекција, и ове слабе имунитет. Уколико пацијент одлежи неколико дана, брже ће се опоравити. Углавном се људи лоше осећају три до пет дана. Осим узимања доста чајева, треба јести лагану храну, која није пуно масна – додала је наша саговорница.

Акутне инфекције респираторних органа ових дана доминирају и међу школарцима и клинцима у вртићима. Лекари претпостављају да их деца затим преносе на родитеље, а они у радне колективе.

Оно што је забрињавајуће јесте податак да ове инфекције нису баш безазлене, јер од њих умире готово 3,9 милиона људи годишње, показују извештаји Светске здравствене организације за 2002. годину. Пнеумоније су водећи узрок смрти у односу на све друге инфективне болести, па због тога представљају озбиљан епидемиолошки проблем. Ванболнички стечена упала плућа представља једно од честих и озбиљнијих обољења код малишана,јер од ње оболи од 34 до 40 на 1.000 деце у Европи и Северној Америци.