Gradski inspektori nastavili su juče popis bespravnih objekata i porodica koje žive u nehigijenskim novobeogradskim naseljima, duž trase budućeg pristupnog puta mostu preko Ade Ciganlije.

Nova saobraćajnica dužine tri kilometra biće izgrađena neposredno uz železničku prugu, sa južne strane, a povezivaće Ulicu Tošin bunar sa petljom za most u blizini Otvorenog tržnog centra.

Rešavanje imovinskopravnih odnosa na trasi pristupnice je pri kraju, ističu u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, i završava se popis stanovnika u nehigijenskim naseljima.

– Posle evidentiranja porodica sledi donošenje Akcionog plana za stvaranje uslova za izgradnju severne pristupne saobraćajnice mostu. Pitanje imovine već je rešeno, a kada sekretarijati za inspekcijske poslove i socijalnu zaštitu završe svoj posao počeće uklanjanje bespravnih objekata. To je uobičajena procedura koja se primenjuje na svim trasama infrastrukture – rekao je Nenad Bajić, portparol Direkcije.

Reporteri „Politike” obišli su juče trasu buduće saobraćajnice na kojoj se nalaze najmanje tri velika nehigijenska naselja i nekoliko drugih bespravnih objekata. U najvećem od njih, naseobini u 42. bloku koja se proteže do 67. bloka i kompleksa „Belvil”, stanovnici tvrde da postoji oko 300 udžerica, u kojima živi i po pet-šest članova porodice. U obližnjem naselju u 66. bloku stanovnici su izbrojali pedesetak improvizovanih domova, a nekoliko stotina metara severozapadno, uz prugu kod garaže GSP-a, nalazi se još oko 35 baraka. U ovom naselju, u domovima površine između 15 i 20 kvadrata, živi po devet i 11 ljudi.

Nadležni za izradu i primenu Akcionog plana raseljavanja u kabinetu zamenika gradonačelnika kažu da će se po završetku popisa znati precizne brojke, kao i ko od žitelja „divljih” naselja poseduje prebivalište na teritoriji Beograda. To će biti jedan od ključnih kriterijuma prilikom sprovođenja plana.

– Akcioni plan biće sličan strategiji raseljavanja Roma koji su živeli ispod „Gazele”. Stanovnici divljih naseobina biće razmešteni po rubnim delovima prestonice u koje će se, poštovanjem principa negrupisanja siromaštva, doseliti najviše 20 porodica. Poučen iskustvom sa udžericama, niklim na gradskom zemljištu pod „Gazelom”, kod „Belvila” i dorćolske pruge, grad će nastojati da problem zaista i reši, a ne samo da preseli porodice na rubne lokacije – rekao je Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika.

Sa po 20 porodica u naselju, ističe Krkobabić, socijalni radnici će podrobnije raditi jer će, kao i do sada, decu upisati u škole i vrtiće, a radno sposobne obučiti i pripremiti za zaposlenje. Dobiće zdravstvenu zaštitu i učestvovaće u kompletnom socijalnom programu, što će i biti najvažnije stavke Akcionog plana, istakao je zamenik gradonačelnika.

Scenario „Gazela”, međutim, predvideo je da smeštaj u limene kontejnere dobiju samo porodice sa registrovanim prebivalištem u Beogradu. Stanovnici baraka na trasi nove saobraćajnice, međutim, ističu da velika većina njih nema dokumenta sa prestoničkom adresom. Prema njihovoj priči, duž pruge su mahom naseljena lica raseljena sa Kosmeta i poreklom iz južnih krajeva Srbije.

Iako će datum rušenja baraka biti poznat tek po završetku popisa i izrade akcionog plana, stanovnici potvrđuju da bi bageri, prema nezvaničnim informacijama koje imaju, pred njihove domove mogli da stignu već u naredna dva meseca, odnosno do maja.

M. L. – LJ. P.

-----------------------------------------------------------

Većina Roma sa Kosmeta

U bespravnom naselju kod depoa GSP-a, koje je „procvetalo” prilikom izgradnje stambenog kompleksa „Belvil”, žive stanovnici pretežno romske nacionalnosti. Utočište u kartonskim kućama čiji su podovi od blata, a kroz koje prodiru vetar i kiša, pronašla su mahom raseljena lica sa Kosmeta. Za sedam godina, koliko tvrde da žive tu, gotovo niko nije uspeo da nabavi zdravstvenu knjižicu, a nema ni dece koja idu u školu.

– Većina nas nema gde da se vrati i nećemo napuštati domove dok se ne nađe neko rešenje – poručio je Mujo Zahirović.

U blizini ovog nalaze se još dva nehigijenska naselja, koja su se proširila posle „raščišćavanja” „Gazele”. Romi sa Kosmeta prvobitno su podigli barake kod „Delta sitija”, po čijoj su izgradnji pobegli uz prugu u 66. bloku.

– Doselio sam se u Beograd krajem 1998. godine sa Kosova gde sam imao štalu sa 50 konja. Naša deca ne idu u školu, a sedmočlane porodice izdržavaju se prodajom kartona i plastičnih čaša. Za kontejner papira dobijamo 1200 dinara, a treba nam sedam dana da ga napunimo. Ako nam i ovo oduzmu, jedino nam preostaje da se utopimo u Savi – rekao je Ifran Šerifović, čija porodica nije prijavljena.

A. I.