Gotovinsko plaćanje u maloprodajnim objektima svih trgovinskih lanaca i dalje prednjači. Daleko je ispred „konkurenata” – kartica i čekova, a većini potrošača keš je i dalje draži od „plastike” i „vrednosnica”. To potvrđuje i statistika. Prema podacima GFK-a, agencije za marketinška istraživanja, u toku protekle godine čak 91 odsto Beograđana plaćalo je robu široke potrošnje gotovinom.

Dok se proteklih godina plaćanje karticama brzo uvećavalo, sada, kažu trgovci, broj provučenih kartica na kasama ili miruje ili se smanjuje. Jedan od razloga je sve veće učešće čekova, koji kod pojedinih trgovaca „dobacuju” i do 15 odsto. Do sličnog zaključka su došli i u Udruženju banaka Srbije. Prema njihovim zbirnim podacima, minule godine broj kartica kod nas smanjen je za 2,3 odsto.

– Kartice se mnogo manje provlače. Najviše se koriste vikendom, ali ponekad i u popodnevnim časovima radnim danima. Ali, generalno, manje je plaćanja na taj način nego ranije, a sve je više čekova i gotovine. Tako je u marketima „Jabuke”, dok se u SOS marketima karticama plaća minimalni broj računa, svega jedan odsto – objašnjava Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskog preduzeća „Jabuka”.

Trgovci kažu i da na vrstu plaćanja kupljene robe direktno utiče veličina prodajnog objekta. Računi za velike, mesečne kupovine uglavom se izmiruju virtuelnim novcem. Podaci trgovaca pokazuju da se, u proseku, oko 30 odsto računa u hipermarketima plati karticama, dok se u supermarketima računi za 20 odsto kupljene robe izmire „plastikom”. U manjim radnjama učešće platnih kartica je oko 10 odsto.

Bankari su, ipak, optimistični. Premda pojedini potvrđuju da je možda došlo do zamora i da je tempo rasta plaćanja karticama usporen, pa i da je opao, ima i onih koji ne uočavaju takve tendencije.

– Nismo zabeležili pad i na srpskom tržištu smo do sada izdali 1.015.000 platnih kartica. Čak se blago i povećao procenat korisnika koji platne kartice koriste za plaćanje u odnosu na one koji ih upotrebljavaju jedino za podizanje gotovine na bankomatima. U toku 2009. godine oko 66 odsto naših klijenata kartice je koristilo za plaćanje robe, a 34 odsto za podizanje gotovine – objasnili su u banci Inteza.

Slično je i u Sosijete ženeral banci.

– U toku 2009. godine održali smo kontinuitet u izdavanju kartica, a što se tiče korišćenja, pratimo trendove u Evropi, pa smo zabeležili blagi rast u korišćenju i po broju transakcija i u prometu – objasnio je Miroslav Rebić, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

S. D.