Годинама одлагана изградња пословно-комерцијалног комплекса од око 58.000 квадратних метара у Рајићевој улици коначно је настављена. У две фазе, до 2013. године, требало би да буду подигнути тржни центар, хотел са пет звездица и подземне гараже са 600 паркинг места. Израелски инвеститор компанија АБД д.о.о. у писаним одговорима „Политици” каже да ће у пројекат уложити око 100 милиона евра и упослити на стотине људи. 

Рокови почетка и завршетка градње на плацу величине око хектара, између Узун Миркове, Тадеуша Кошћушка и Кнез Михаилове, одлагани су неколико пута од 2003. године, када је одатле измештена окретница тролејбуса. Колико се чека на ново здање најбоље илуструје податак да је конкурс за архитектонско-урбанистичко решење хотелско-пословног центра у Рајићевој расписан још пре 12 година. Прву награду тада су освојиле архитекте Милан и Владимир Лојаница.

Нерешени имовински односи на плацу, археолошка истраживања, проблеми око финансирања пројекта навођени су као главне кочнице. Неке од њих су у међувремену отклоњене, а на градилишту су раније порушени помоћни објекти и пободени шипови као део конструкције која ће заштитити постојеће зграде.

У компанији АБД кажу да „комплекс граде у складу са добијеним дозволама и уз пуно поштовање обавеза према држави”.

Потврду о пријему документације, што је према Закону о планирању и изградњи из 2003. године „зелено светло” за почетак радова, издало је августа 2009. године Министарство животне средине и просторног планирања. Тај посао је у њиховој надлежности, зато што се локалитет Рајићеве улице налази у оквиру просторне културно-историјске целине подручја Кнез Михаилове улице, културног добра од изузетног значаја.

-----------------------------------------------------

Сенка „Српског краља”

Упркос тврдњама да је све урађено према закону, у Мрежи за реституцију кажу да Богдан Вељковић, Србин из Америке, чији су преци пре Другог светског рата на плацу од 12 ари на углу улица Тадеуша Кошћушка и Узун Миркове имали хотел „Српски краљ”, није престао да се бори за повратак имовине. Уставни суд је на његову иницијативу донео одлуку да је град на незаконит начин инвеститору доделио земљиште и на основу ње сви досад издати папири за градњу су спорни, истиче Миле Антић, координатор Мреже за реституцију.

– Доделом земљишта избегнуто је плаћање закупа и тако је градски буџет оштећен за 55 милиона евра. Незаконито је извршена додела јавне површине односно дела улица Рајићеве и Цара Уроша и њихово проглашавање осталим грађевинским земљиштем. Уставни суд је потврдио да то није у складу са највишим правним актом. Међутим, то сви игноришу – наглашава Антић.