Београд
„Југоекспортово” здање никако да нађе купца
Вредност зграде у Коларчевој улици према последњој процени била је 5,7 милијарди динара. – Претходних пет покушаја да 5.500 квадрата нађе новог власника пропали су зато што се на оглас за продају нико није јавио
„Југоекспортово” пословно здање на једној од најјатрактивнијих локација у Београду у Коларчевој улици могло би да промени газду откад је зграда украшена огласом да је на продају. Јер, како смо незванично сазнали у Агенцији за приватизацију, која је недавно истакла такву рекламу, телефони не престају да звоне. Претходних пет покушаја да 5.500 квадрата нађе новог власника пропали су зато што се на оглас за продају имовине из стечаја нико није јавио.
Ако се има у виду да је на три лицитације из 2008. и 2009. почетна цена умањена са 4,2 милијарде динара на 2,5 милијарди поставља се питање да ли је економска криза растерала инвеститоре или се чека да цене још падну па да се за мање новца дочепају престижне локације у центру града. То им омогућавају и прописи. После неуспелих јавних надметања Закон о стечајном поступку дозвољава повериоцима да се наплате и на друге начине и то продајом имовине директном погодбом или прикупљањем понуда.
Међутим ни прикупљањем понуда, зграда из два овогодишња покушаја није отишла у руке купаца, каже Миленко Делић, председник самосталног синдиката „Југоекспорта”. На последњем прикупљању понуда, каже, пре месец дана нико није био спреман да уложи 5,7 милијарди динара на колико је процењена вредност здања. Није чак било инвеститора који би понудили ни половину тог износа јер процењена вредност није обавезујућа. На оглас није стигла ниједна понуда.
Душан Белановић из Агенције за приватизацију, пропале покушаје продаје објашњава финансијском кризом.
– Неколико некретнина на атрактивним локацијама које покушавамо да продамо најбољи су знак колико се криза одразила на пословање. Пре три године нико не би могао да поверује да не можемо наћи купца за пословни простор у центру – каже Белановић.
Да је пословни простор у срцу престонице био тражен као алва најбоље илуструје податак да је Агенција за приватизацију у новембру 2007. године продала „Југоекспортов” локал на почетку Кнез Михаилове улице за 16,5 милиона евра или 32.000 евра по квадрату.
Без обзира на ексклузивност локације Ивана Трајковић, консултант агенције за некретнина „Кинг Стрџа”, каже да продају отежава не само мања тражња на тржишту некретнина него и недостатак паркинга и нефункционалност зграде.
Продају имовине из стечаја ове некада велике фирме помно прате и преосталих 60 запослених и питају се зашто Агенција форсира расписивање огласа ако купаца нема.
Делић каже да би у августу требало да буде објављен нови оглас за продају.
– Надамо се да нећемо завршити на улици. „Југоекспорт” има 51 одсто капитала „Авалафилма” који је процењен на 105 милиона евра, имали смо 56 одсто акција у „Моје село” на Златибору док није отишло у стечај, поседујемо 20 одсто капитала у „Будимци”, која је сада у реструктуирању, зграду у улици Мајке Јевросиме, бројне продавнице у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, магацински и гаражни простор у Чингријиној улици у Београду и 140 уметничких дела – истиче Делић.
Д. Мучибабић
---------------------------------------------
Здање старо 87 година
Палата Југословенске банке, данашња „Југоекспортова” зграда, подигнута је 1923. године на углу Коларчеве и Македонске улице, као доминантан угаони објекат. Пројекат је настао у прашком архитектонском атељеу Матија Блеха. Репрезентативна палата са подрумом, приземљем, мезанином, три етаже и повученим спратом, изведена је у духу академизма. Општем утиску репрезентативности нарочито доприноси складно изведена архитектонска пластика. Она је рад вајара Кирила Павијка из Прага. У вештачком камену пластику је исклесао Ђузепе Пино Граси, београдски архитекта италијанског порекла, чија дела красе многа београдска здања. На фасади банчине палате нашло се десет фигура атланта, девет истих мушких глава са шајкачом, осам идентичних женских глава са марамом и седам полуфигура лава. Улога изведене декорације била је у формалној допуни архтиектонске композиције. Њена симболика не указује на намену грађевине, већ чини декоративну допуну зидног платна. Приказани мотиви били су уобичајени за то време и симбол су заштите снаге и херојства.
Палата Југословенске банке у Коларчевој улици 1 заштићена је у оквиру целине „Стари Београд”.
Последњи коментари
@Ruza Simeonovic To je osnovno pitanje. Zgrada je mnogo starija od „Jugoeksporta“. Kako je dospela u njegovo vlasništvo, a izvesno je da nije kupljena od pravog vlasnika? Novine bi te podatke bi trebalo da pronađu podatke i napišu odgovore na ova pitanja.
Jedini,posten i ispravan postupak je,da se zgrada u celosti vrati starim vlasnicima(vlasnici pre 06. aprila 1941.g.).Sve drugo je,neposteno i potpuno neprihvatljivo,casnim i postenim gradjanima Srbije.
Ja bi je odmah kupio kad bi mi dopustili da je preuredim u boredl.






