„Ју­го­ек­спор­то­во” по­слов­но зда­ње на јед­ној од нај­ја­трак­тив­ни­јих ло­ка­ци­ја у Бе­о­гра­ду у Ко­лар­че­вој ули­ци мо­гло би да про­ме­ни га­зду от­кад је згра­да укра­ше­на огла­сом да је на про­да­ју. Јер, ка­ко смо не­зва­нич­но са­зна­ли у Аген­ци­ји за при­ва­ти­за­ци­ју, ко­ја је не­дав­но ис­та­кла та­кву ре­кла­му, те­ле­фо­ни не пре­ста­ју да зво­не. Прет­ход­них пет по­ку­ша­ја да 5.500 ква­дра­та на­ђе но­вог вла­сни­ка про­па­ли су за­то што се на оглас за про­да­ју имо­ви­не из сте­ча­ја ни­ко ни­је ја­вио.

Ако се има у ви­ду да је на три ли­ци­та­ци­је из 2008. и 2009. по­чет­на це­на ума­ње­на са 4,2 ми­ли­јар­де ди­на­ра на 2,5 ми­ли­јар­ди по­ста­вља се пи­та­ње да ли је еко­ном­ска кри­за рас­те­ра­ла ин­ве­сти­то­ре или се че­ка да це­не још пад­ну па да се за ма­ње нов­ца до­че­па­ју пре­сти­жне ло­ка­ци­је у цен­тру гра­да. То им омо­гу­ћа­ва­ју и про­пи­си. По­сле не­у­спе­лих јав­них над­ме­та­ња За­кон о сте­чај­ном по­ступ­ку до­зво­ља­ва по­ве­ри­о­ци­ма да се на­пла­те и на дру­ге на­чи­не и то про­да­јом имо­ви­не ди­рект­ном по­год­бом или при­ку­пља­њем по­ну­да.

Ме­ђу­тим ни при­ку­пља­њем по­ну­да, згра­да из два ово­го­ди­шња по­ку­ша­ја ни­је оти­шла у ру­ке ку­па­ца, ка­же Ми­лен­ко Де­лић, пред­сед­ник са­мо­стал­ног син­ди­ка­та „Ју­го­ек­спор­та”. На по­след­њем при­ку­пља­њу по­ну­да, ка­же, пре ме­сец да­на ни­ко ни­је био спре­ман да уло­жи 5,7 ми­ли­јар­ди ди­на­ра на ко­ли­ко је про­це­ње­на вред­ност зда­ња. Ни­је чак би­ло ин­ве­сти­то­ра ко­ји би по­ну­ди­ли ни по­ло­ви­ну тог из­но­са јер про­це­ње­на вред­ност ни­је оба­ве­зу­ју­ћа. На оглас ни­је сти­гла ни­јед­на по­ну­да.

Ду­шан Бе­ла­но­вић из Аген­ци­је за при­ва­ти­за­ци­ју, про­па­ле по­ку­ша­је про­да­је об­ја­шња­ва фи­нан­сиј­ском кри­зом. 

– Не­ко­ли­ко не­крет­ни­на на атрак­тив­ним ло­ка­ци­ја­ма ко­је по­ку­ша­ва­мо да про­да­мо нај­бо­љи су знак ко­ли­ко се кри­за од­ра­зи­ла на по­сло­ва­ње. Пре три  го­ди­не ни­ко не би мо­гао да по­ве­ру­је да не мо­же­мо на­ћи куп­ца за по­слов­ни про­стор у цен­тру – ка­же Бе­ла­но­вић.

Да је по­слов­ни про­стор у ср­цу пре­сто­ни­це био тра­жен као ал­ва нај­бо­ље илу­стру­је по­да­так да је Аген­ци­ја за при­ва­ти­за­ци­ју у но­вем­бру 2007. го­ди­не про­да­ла „Ју­го­ек­спор­тов” ло­кал на по­чет­ку Кнез Ми­ха­и­ло­ве ули­це за 16,5 ми­ли­о­на евра или 32.000 евра по ква­дра­ту.

Без об­зи­ра на екс­клу­зив­ност ло­ка­ци­је Ива­на Трај­ко­вић, кон­сул­тант аген­ци­је за не­крет­ни­на „Кинг Стр­џа”, ка­же да про­да­ју оте­жа­ва не са­мо ма­ња тра­жња на тр­жи­шту не­крет­ни­на не­го и не­до­ста­так пар­кин­га и не­функ­ци­о­нал­ност згра­де.  

Про­да­ју имо­ви­не из сте­ча­ја ове не­ка­да ве­ли­ке фир­ме пом­но пра­те и пре­о­ста­лих 60 за­по­сле­них и пи­та­ју се за­што Аген­ци­ја фор­си­ра рас­пи­си­ва­ње огла­са ако ку­па­ца не­ма.

Де­лић ка­же да би у ав­гу­сту тре­ба­ло да бу­де об­ја­вљен но­ви оглас за про­да­ју.

– На­да­мо се да не­ће­мо за­вр­ши­ти на ули­ци. „Ју­го­ек­спорт” има 51 од­сто ка­пи­та­ла „Ава­ла­фил­ма” ко­ји је про­це­њен на 105 ми­ли­о­на евра, има­ли смо 56 од­сто ак­ци­ја у „Мо­је се­ло” на Зла­ти­бо­ру док ни­је оти­шло у сте­чај, по­се­ду­је­мо 20 од­сто ка­пи­та­ла у „Бу­дим­ци”, ко­ја је са­да у ре­струк­ту­и­ра­њу, згра­ду у ули­ци Мај­ке Је­вро­си­ме, број­не про­дав­ни­це у Но­вом Са­ду, Ни­шу, Кра­гу­јев­цу, ма­га­цин­ски и га­ра­жни про­стор у Чин­гри­ји­ној ули­ци у Бе­о­гра­ду и 140 умет­нич­ких де­ла – ис­ти­че Де­лић.

Д. Му­чи­ба­бић

---------------------------------------------

Зда­ње ста­ро 87 го­ди­на

Па­ла­та Ју­го­сло­вен­ске бан­ке, да­на­шња „Ју­го­ек­спор­то­ва” згра­да, по­диг­ну­та је 1923. го­ди­не на углу Ко­лар­че­ве и Ма­ке­дон­ске ули­це, као до­ми­нан­тан уга­о­ни обје­кат. Про­је­кат је на­стао у пра­шком ар­хи­тек­тон­ском ате­љеу Ма­ти­ја Бле­ха. Ре­пре­зен­та­тив­на па­ла­та са по­дру­мом, при­зе­мљем, ме­за­ни­ном, три ета­же и по­ву­че­ним спра­том, из­ве­де­на је у ду­ху ака­де­ми­зма. Оп­штем ути­ску ре­пре­зен­та­тив­но­сти на­ро­чи­то до­при­но­си склад­но из­ве­де­на ар­хи­тек­тон­ска пла­сти­ка. Она је рад ва­ја­ра Ки­ри­ла Па­виј­ка из Пра­га. У ве­штач­ком ка­ме­ну пла­сти­ку је ис­кле­сао Ђу­зе­пе Пи­но Гра­си, бе­о­град­ски ар­хи­тек­та ита­ли­јан­ског по­ре­кла, чи­ја де­ла кра­се мно­га бе­о­град­ска зда­ња. На фа­са­ди бан­чи­не па­ла­те на­шло се де­сет фи­гу­ра атлан­та, де­вет истих му­шких гла­ва са шај­ка­чом, осам иден­тич­них жен­ских гла­ва са ма­ра­мом и се­дам по­лу­фи­гу­ра ла­ва. Уло­га из­ве­де­не де­ко­ра­ци­је би­ла је у фор­мал­ној до­пу­ни ар­хти­ек­тон­ске ком­по­зи­ци­је. Ње­на сим­бо­ли­ка не ука­зу­је на на­ме­ну гра­ђе­ви­не, већ чи­ни де­ко­ра­тив­ну до­пу­ну зид­ног плат­на. При­ка­за­ни мо­ти­ви би­ли су уоби­ча­је­ни за то вре­ме и сим­бол су за­шти­те сна­ге и хе­рој­ства.

Па­ла­та Ју­го­сло­вен­ске бан­ке у Ко­лар­че­вој ули­ци 1 за­шти­ће­на је у окви­ру це­ли­не „Ста­ри Бе­о­град”.