Београд
Киосци брзе хране на поправном из хигијене
Најбоље је одржавана чистоћа уређаја за производњу и чување хране, а најлошије руку, где је сваки трећи брис био неисправан – каже др Радосав Митровић, шеф одсека за санитарни надзор Београд
Сваки четврти брис био је неисправан приликом последње јулске контроле хигијенског стања у објектима брзе хране, коју је обавила београдска санитарна инспекција. Зато ће угоститељи, каже др Радосав Митровић, шеф одсека за санитарни надзор Београд у Министарству здравља, морати на поправни испит из хигијене.
Санитарни инспектори имали су пуне руке посла па су од 12. до 27. јула обишли 230 објеката за припрему топлих и хладних јела, пића и напитака који се служе у оригиналној амбалажи или оној за једнократну употребу, као што су на пример кафе „за понети”. Проверу санитарно-хигијенског стања обавили су у сарадњи са Градским заводом за јавно здравље и Центром за испитивање намирница.
Са радних површина, уређаја за припрему и чување хране, прибора и руку запослених узето је 920 брисева. Показало се да је 238 било неисправно, што је 25,87 одсто, односно сваки четврти узорак није био ваљан. Доктор Митровић наводи да је најбоље одржавана хигијена уређаја за производњу и чување хране, а најлошије руку, где је сваки трећи брис био неисправан. Од 224 бриса узета из расхладних витрина и других уређаја неисправно је било њих 25, што је 11,16 одсто, док је код руку проценат неисправности 35,42 одсто.
Од 1190 запослених, које су инспектори Министарства здравља обухватили овом контролом, њих 34 није обавило обавезни здравствени преглед. Све док не прибаве доказе о здравственој подобности за рад са животним намирницама одсуствоваће с посла.
– Епидемијских дешавања у току и после контроле није било, између осталог и због тога што су у највећем броју случајева у брисевима утврђене условно патогене бактерије попут ешерихије коли, а не патогене. Ако су условно патогене бактерије и доспеле у храну, вероватно нису достизале потребан број од више десетина милиона да би изазвале обољевање – истакао је др Митровић.
Због уочених недостатака санитарни инспектори наплатили су 181 мандатну казну од по 5.000 динара, а 23 власника објеката послали су код судије за прекршаје.
– Ово је правовремена опомена за све угоститеље да много више пажње посвете чишћењу, прању, дезинфекцији у објекту и одржавању хигијене руку. Надамо се да ће казнене мере одиграти значајну превентивну улогу. Поново ћемо посетити оне код којих је било неисправности, али и друге киоске брзе хране које смо овога пута мимоишли – најавио је др Митровић.
Д. Јокић
Последњи коментари
I iz ovog primera se može videti koliko zaostajemo za američkim Hasap standardima u ugostiteljstvu. Tvrditi da je najbolje održavanje čistoće održavanje hrane je znak da oni (sanitarci) znaju samo za hladno održavanje hladne hrane (u frižiderima) ali ne i za toplo održavanje tople hrane. Kad bi znali da se ove pizze na parčad ne smeju držati na drvenoj dasci već u metalnim tepsijama i ispod infracrvenih lampi koje održavaju toplotu na potrebnih 57 C stepeni, tek onda bi moglo da se kaže da je ta hrana bezdena za jelo. Drvene daske služe samo da se pizze iseku na parčad. To isto se dešava u burekdžinicama gde bureke drže mlake, što je idealna temperatura (oko 37 C) za razvoj bakterija. Nebi moglo da se kaže da su ovi sendviči koje ne drže u hladnim vitrnama ovako neupakovani bezbedni za jelo. Iskreno se nadam da će jednoga dana naša sanitarna ispekcija biti "naoružana" specijalnim termometrima za merenje unutrašnje temperature hrane te da će tom prilikom bacati svu nebezbednu hranu.
Zdravlje potrošača za nas u Sacen Internationalu,Međunarodni centar za razvoj i unapređenje ugostiteljstva i turizma je na prvom mestu.Učiniemo maksimum napora da pomognemo ugostiteljima i svim onima koji se bave prodajom i pripremom brze hrane.Bez edukacije i treninga neće biti napredka.Ranije zakonom je bilo regulisano polaganje higienskog minimuma i kursa za samostalne ugostitelje.Kao što se ne može zamisliti rad apoteka bez farmaceuta,tako ni ugostiteljska radnja bez školovanog i stručnog ugostitelja.Hasap mora biti obaveza za sve koji rade sa hranom.Očekujemo bolju i češću kontrolu saniarnih ispektora i oštrije kaznene mere.Bez reda nema ni napretka u biznisu brze hrane.Zdravlje potrošača je svetinja i njemu mora biti sve podređeno.
Toliko ljudi ima heliko bakterije koje izazivaju kiselinu i cireve na zelucu.I to upravo od lose odrzavane i tretirane hrane.Zar je toliko tesko nabaviti frizidete, prati ruke i dezinfikovati posle upotrebe. Najvise me izludjuje kada vidim kako naplacuju, pipaju novac i kasu, da bi opet tim istim rukama dodirivali hranu.