Београд
„Кликни безбедно” – заштити дете
Поставити рачунар у прометну собу, уверити се да малишани не откривају личне податке при електронском дописивању или виртуелном дружењу на „Фејсбуку”, „Мај спејсу”, „Твитеру”, запамтити шифре и надимке које користе... начин су да се унапреди безбедност младих корисника Интернета
Колико је заиста тешко ступити у контакт са децом „онлајн”? Постоји само један, недвосмислен одговор – нимало! А опасности које вребају малишане кориснике Интернета, међутим, не могу се избројати. Намеће се питање шта урадити да би деца била безбедна док истражују виртуелни свет?
Низ практичних решења наставницима, психолозима, педагозима и родитељима ученика основних школа нуди кампања Министарства за телекомуникације и информационо друштво – „Кликни безбедно”. Предавањем за представнике београдских осмолетки, овогодишња је почела јуче у месној заједници „Теразије”.
Забранити претраживање глобалне мреже готово је немогуће. Клинци јој приступају помоћу лаптоп или десктоп рачунара код куће, у школи, библиотеци... па и на улициили у парку, јер им то омогућавају савремени мобилни телефони. Несвесно долазе у опасност од обмане изавођења, приступања порнографским сајтовима или шиканирања – злурадих етикетирања.
– Чињеница је да деца много боље владају савременим технологијама него одрасли. Научите све што можете о компјутерима и Интернету. Не браните малишанима да истражују виртуелну мрежу или да се дописују са пријатељима, али поставите рачунар у прометну собу – никако у дечју. Уверите се да не откривају детаљне личне податке када отварају „профил” ради дружења на популарним интернет заједницама попут „Фејсбука”, „Мај спејса”, „Твитера”. Запамтите шифре и надимке које користе. Повремено проверите историју отвараних страница као и списак оних које су запамћене у падајућем менију „фаворити” – поручила је одраслима Дуња Живановић, представница министарства.
Обзнанила је резултате истраживања које је су спровели крајем прошле године, према којима 87 одсто деце између 12 и 17 година користи Интернет. Овом мрежом око 50 одсто малишана „сурфује” свакодневно, а 75 одсто тинејџера су „зависници” програма за четовање.
– Електронском поштом свако седмо дете примило је позив за сексуални однос. Од троје једно је ненамерно виделофотографије нагих особа или у сексуалном односу. Свако једанаесто дете било је малтретирано или угрожено услед боравка на Интернету, а једно од 25 њих примило је позив за вођење љубави уз претњу манијака који их је звао телефоном јер је пронашао број у личним подацима на неком програму за дописивање па чак и онлајн игрицама – истакла је Живановићева.
Последњи коментари
Deca neme sta da traze na facebook. To sto je neki zaludni debil osmislio facebook neznaci da ima ista zanimljivo u beskonacnom caskanju sa nepoznatim ljudima . Drzava nista ,ili vrlo malo radi po pitanju zastite dece. Deca su prepustena agresivnim reklamama. Jedna od tih je u gradskom prevozu gde se mladi pozivaju da ''caskaju'' jedni sa drugima i druze se sa lepotanima i lepoticama putem SMS poruka. Smesno,ili tuzno. Sta onda rade u skoli ?
Cudno! Nema komentara. Svi bi i jare i pare ( i fejsbuk i zastitu dece), pa posto, ocigledno, jedno sa drugim ne ide, onda bolje da cutimo.
PRVO IZMISLE BOLEST (FEJSBUK), A ONDA TRAZE LEK ILI VAKCINU!!!






