Истраживања, пројекти, психолошке радионице, трибине... организују се да би се искоренило насилничко понашање међу школарцима и над њима. Куће знања окивају се камерама, запошљавају раднике обезбеђења, школске полицајце – све с циљем: заштитити децу. Ђаци, родитељи, наставници који макар прате извештаје медија разликују вербално и физичко насиље, што донедавно нису. Тимови стручњака објашњавају да се под злостављање подводе чак и претећи погледи, подругљиве гримасе, викање, вређање... Али, како стварно заштитити децу?

Сатирање непримерног владања, чини се, почело је искорењивањем његових најбезазленијих облика. Питање колико је то успешан пут намеће „сачекуша”, „туча”, или „ничим изазван инцидент” испред Трговачке школе из ког су преживела петорица дечака са убодним ранама.

– Туче и убадања се догађају спорадично. Најчешће ван школских дворишта. Последње испред Трговачке школе нису могли да спрече ни видео-надзор, ни обезбеђење, ни школски полицајци, а просветни инспектори су утврдили да школска управа не сноси одговорност. Место сукоба није било покривено камерама, иако су постављене две које би требало да снимају угао Хиландарске и Цетињске улице. Није утврђено ко се побринуо да онемогући снимак – објаснила је Верица Ковачевић, помоћник градског секретара за образовање из сектора за инспекцијске послове.

Она сматра да треба искористити предности модерне технике и увести непрестан видео-надзор школа умрежен са полицијском станицом.

– Знало би се ко улази у школу, ко излази из ње и ко је обилази. Снимило би се како се понашају ђаци, да ли у школском дворишту највише времена проводе ученици или незвани гости. Могле би се увести и идентификационе картице за ученике и запослене у образовним установама. Без њих би улаз био забрањен свима који се претходно нису најавили – појашњава Ковачевићева.

Као много јефтиније а можда најделотворније решење понудила је интензивнију сарадњу школе са родитељима.

– Треба чешће организовати родитељске састанке, такозвана отворена врата, упознати ђаке и породицу из које потичу. Ниједно дете није рођено да буде лопов, убица, криминалац, а на нама, родитељима и просветним радницима је да спречимо да то постану – закључила је она.

Понашање одраслих као највећу – али не и непремостиву – препреку у унапређењу безбедности деце приметила је Нада Трифковић, професор социологије и филозофије. Она је и директорка медицинске школе „Београд” која од септембра лане до сада бележи највише „посета” просветних инспектора у престоничким средњим школама.

„Где смо то погрешили”, назив је њеног предлога за сузбијање насиља. Данас ће га представити на Савету директора и секретара школа у Врњачкој Бањи, како је обзнанила за „Политику”.

– Тема окупљања 150 до 200 представника школа Србије између осталог је и реформа образовања. То је идеална прилика да разговарамо и о горућој теми каква је насиље међу децом – каже она.

Родитељи садашњих школараца, проценила је, припадају генерацији која је борбом за голу егзистенцију „зарадила” прегршт проћерданих потенцијала. Много више баве се пропуштеним приликама и неоствареним амбицијама него сопственом децом.

– Резултат тога је пребацивање одговорности на друштво, министарства, школу. Питање родитеља: „Шта сте ви предузели да се унапреди безбедност ђака” донекле разумем, али и то је бежање од проблема. Базично понашање се дефинитивно носи од куће, а по правилу испољава изван породичног круга. Логично је да ће деца особености испољити у школском окружењу јер ту проводе највише времена. Ако бисмо ослушнули како разговарају на великом одмору схватили бисмо да је њихова комуникација увек на ивици физичког насиља – каже Трифковићева.

Са позиције директора школе, као неко ко 22 године ради искључиво са адолесцентима, на крају и као родитељ, сматра да је кључ унапређења безбедности ђака едукација одраслих.

– Чини се да смо заборавили да васпитач мора бити васпитаван да би васпитавао. То важи и за родитеље и наставнике, јер деца су огледало одраслих. Она су својеврстан бумеранг наших пропуста. Око 60 одсто родитеља не познаје сопствену децу. Не претпостављају да се она код куће понашају на један, а напољу на сасвим другачији начин. Звучи апсурдно, али показало се да дете које је код куће депресивно у школском окружењу постаје агресивно. Зато је едукација одраслих хитан корак – разјаснила је Нада Трифковић.

Истичући делотворност превентивних програма, Станислава Вучковић, психолог и консултант Уницефове „Школе без насиља”, напомиње да се овај програм реализује у 196 школа, а то је 16 одсто на нивоу Србије што није довољно.

– Програми који укључују децу, наставнике, родитеље омогућују да се са великом тачношћу процени дечја склоност ка агресивном понашању и удруживању у вршњачке криминалне групе. Препознавање ризика и благовремено реаговање спречиће да се због неразумевања проблема неко дете етикетира као насилник. А родитељи повремено треба да прегледају садржај торбе и порука у мобилном телефону ђака – препоручује Станислава Вучковић.

Миленија Симић

-----------------------------------------------------------

Осумњиченима за убадање одређен притвор

Дежурни судија за малолетнике Вишег суда у Београду одредио је притвор до месец дана четворици малолетника који су учествовали у тучи испред Трговачке школе у којој је пет средњошколаца избодено, саопштено је јуче.

Захтевом за покретање припремног поступка Вишег тужилаштва један од њих терети се за извршење кривичног дела тешко убиство у покушају. Тројица се терете за учествовање у тучи. Притвор је одређен да би се спречио евентуални утицај ухапшених малолетника на сведоке – оштећене.