Већина житеља главног града не може да се похвали да „пуца од здравља”. Неумољива статистика показује да велики број људи умире од болести које би вођењем здравог начина живота и редовним одласцима на превентивне прегледе могле да буду спречене.

Водећи узрок смрти Београђана у популацији од 20 до 59 година у протеклој години су болести срца и крвних судова, малигни тумори душника и плућа, а затим следe повредe, тровања, опекотинe, саобраћајнe незгодe.

– Чињеница је да предњачимо по оболевању од кардиоваскуларних и цереброваскуларних болести и имамо већи број преминулих у односу на градове у суседној Хрватској или Словенији. Када је реч о малигним обољењима, на сличном нивоу смо са другим државама. Приметно је повећан број одлазака код изабраног лекара, чак за 50 одсто. Здравствену слику Београђана креира и то што се смањује број становника до 19 година, а старијих од 65 година је све више – истакла је др Зорица Димитријевић, начелник Јединице за анализу здравственог стања Градског завода за јавно здравље.

У престоничким болницама грађани су, осим кардиоваскуларних обољења, најчешће умирали од карцинома плућа и душника – мушкарци услед рака простате, а жене због тумора дојке. Раније су од рака дебелог црева чешће оболевали припадници јачег пола, а сада је број готово изједначен.

– У последњих десет година удвостручио се број малигних болести, а у популацији старијој од 65 година се утростручио. Фактори ризика за обољење су конзумирање дувана и алкохола, недовољна физичка активност, повишен крвни притисак и холестерол, али и стрес због недостатка новца и економских проблема. Често се дешава и да старије жене умиру после прелома бутне кости – објаснила је др Димитријевић.

Проблеми са срцем односе највише живота Београђана, а доцент др Синиша Павловић, кардиолог и директор Поликлинике Клиничког центра Србије, наглашава да је у односу на период од пре десет година значајан пораст жена оболелих од кардиоваскуларних обољења.

– Смртност од срчаних болести међу дамама је повећана 32 до 35 одсто. Хипертензија и коронарна болест су главни фактори ризика, а стрес је отежавајућа околност. На основу прошлогодишње анализе у београдским домовима здравља, две трећине оболелих од кардиоваскуларних болести јављало се лекарима због повишеног крвног притиска – додао је др Павловић.

Мушкарци су чешће на удару шлога, објашњава неуролог др Маријана Вукићевић, пи-ар болнице за лечење цереброваскуларних болести „Свети Сава”, али је смртност већа међу припадницама нежнијег пола.

– Само у нашој установи годишње амбулантно збрињавамо око 15.000 пацијената, а седам хиљада болесника лечи се у болници. У 80 одсто случајева пацијенти доживљавају инфаркте мозга, а у 20 одсто реч је о обољењима која настају као последица појаве тромба. Људи мало знају о овим болестима па је важно да чим имају прве симптоме, као што је искривљивање половине лица, отежан говор, трњење половине тела, вртоглавице са заношењем у страну, треба да се јаве лекарима – истакла је др Вукићевић.

Млади људи се најчешће јављају специјалистима у дому здравља онда када имају проблеме са запаљењским реуматизмом, када осете бол у рамену или лакту, истиче др Катарина Љубинковић, физијатар ДЗ „Стари град”, наглашавајући да долазе и због тегоба у тетивама.

– Пацијенти после 40. године јављају се често због дегенеративних обољења. Најчешће их муче болови у куку и коленима. Људи греше што када их боли колено крену пуно да шетају мислећи да ће им то помоћи, не знајући да је решење у растерећењу зглоба. У тим случајевима треба узимати препарате за обнову структуре зглобова. Жене нам се чешће јављају због болова у шакама – рекла је др Љубинковић.

Данијела Давидов-Кесар

----------------------------------------------------------

Здравији у Новом Саду

Стопа природног прираштаја у Београду је негативна, за разлику од суседног Новог Сада где се више људи рађа него што умире. У овом војвођанском граду мање се умире од срчаних болести и можданих удара у односу на престоницу јер од тих обољења у Новом Саду умире 5,9 одсто људи на хиљаду становника, а у Београду – 6,8 одсто. И смртност одојчади је мања него у главном граду Србије.

----------------------------------------------------------

Погубност алкохола

Коришћење здравствене заштите у болницама порасло је 25 одсто у односу на период од пре десетак година. Умирање на клиникама опало је за 20 одсто, што се сматра последицом бољег квалитета здравствене заштите.

Радно активно становништво лекарима у болницама се најчешће јављало због обољења система крвотока, ангине пекторис и инфаркта, али и шећерне болести и карцинома.

– У последње три године знатно је повећан број мушкараца који завршавају живот у болницама услед обољења јетре због конзумирања алкохола – додала је др Зорица Димитријевић.