Трговинском ланцу „СОС маркети” у великој мери су штетиле приче о продаји „Меркатору”. То је лоше утицало на поједине добављаче и запослене и довело je до тога да су прошле године успорени дотадашњи развој и ширење. „СОС маркети”, заправо, нису ни преговарали са „Меркатором” о продаји, већ је „Јабука” пре него што је отишла у стечај, ушла у неке разговоре са словеначким ланцем. А како смо ми закупци објеката „Јабуке” и преузели смо радну снагу и управу најстаријег трговинског предузећа у Београду, ту је постојала веза између „СОС маркета” и „Меркатора”. И то је све, каже у интервјуу за „Политику” Момир Лазић, нови генерални директор „СОС маркета”, који је пре доласка у ову фирму био директор „Класа” и „Београдске пекарске индустрије” и радио у трговинском ланцу „Аман”.

– То значи да „СОС маркети” нису на продају. Ми смо и највећи поверилац „Јабуке” и чекамо да се њен стечајни поступак приведе крају, што ће се убрзо и десити. „СОС маркети” иду својим путем и ниједна прича о продаји више није актуелна – наводи Лазић.

Који су ваши планови у „СОС маркетима”? Шта ћете прво урадити?

Фирма наставља живот, а претходни директор је стекао услове за пензију. Део управе је остао, а доведени су и нови људи, којима ћемо појачати менаџмент. Спровешћемо реорганизацију и убацити у понуду поједине производе познатих произвођача јер до сада су у асортиману углавном били артикли мало познатих фирми. Преговарамо са „Имесом”, планирамо и узимање у закуп још пет-шест објеката до краја године. Али, даљи развој „СОС маркета” једним делом и не зависи од нас, већ и од тржишних услова јер куповна моћ је веома слаба.

Када су пре три године отворени „СОС маркети” ценовна разлика у поређењу са другим трговцима била је велика. Чини се да се временом умањила. Какву ћете ценовну политику водити?

Та разлика сада јесте нешто мања, али је просечна маржа код нас и даље мања него код других и износи од 12 до 15 процената, осим наравно за производе за које је уредбом владе прописана на максималних 10 одсто. Тако да ценовну политику нећемо битније мењати. И даље ћемо великим делом нудити робу мањих произвођача, али по ценама нижим од конкуренције. Код нас хлеб кошта 33 динара, а млеко 47,52 динара.

Како изгледа лична карта „СОС маркета” – колико има објеката, запослених, дугова према добављачима...

Тренутно имамо 33 продавнице и то на свим градским општинама. Било је покушаја да се иде и ван Београда, али се од тога одустало. „СОС маркети” запошљавају 285 радника и просечна зарада је онолика колика је и у другим трговинама, односно између 24.000 и 25.000 динара. И односи са добављачима су слични као код других трговаца. Јер, ако робу дајете на одложено плаћање чековима, онда сви чекају на новац. Али, у овом тренутку немамо већих проблема са добављачима. Сви смо ми у истом ланцу, имамо исте проблеме и међусобно се разумемо.

Имате ли пад промета и које је ваше оружје у борби за потрошаче, јер у маркетингу тешко да можете да конкуришете другим трговцима?

Према мојим информацијама, пад промета у прошлој години је износио 15 до 18 одсто и „СОС маркети” се уклапају у тај просек, а тренд опадања промета је настављен и ове године. Што се тиче конкуренције, ми смо ланац комшијских продавница и не можемо да се боримо са великим хипермаркетима јер је начин продаје другачији. Понављам да ће „СОС маркети” наставити са политиком ниских цена и наша циљна група су управо они људи који имају слабу куповну моћ.

Каква је структура потрошње у вашим продавницама?

Чак 50 или 60 одсто промета код нас отпада на основне животне намирнице које су купцима свакодневно потребне. Просечан рачун је 350 до 400 динара и десетак је одсто мањи него прошле године. Имамо већи број улазака потрошача у радње, а мању потрошњу. То нам говори да је просечан купац све сиромашнији и да уђе и неколико пута у продавницу, али само како би пазарио баш онај артикал који му је у том тренутку потребан и ништа друго.

Да ли „СОС маркети” остају инстант одговор на кризу, како је речено када су отварани, или ће се мењати? Планирате ли увођење приватне робне марке?

Наравно да су „СОС маркети” отворени почетком кризе с циљем да се покаже да је могуће радити са мањим маржама и нижим ценама. А ако буде растао стандард, мораће да се реорганизују и то највероватније у том смислу да ће се ширити асортиман производа, којих сада има око 3.000. Ми већ имамо неколико производа приватне робне марке, а нови менаџмент ће највероватније направити још таквих производа у категоријама најпродаванијих артикала. И ту ћемо правити селекцију добављача, односно мораће да задовоље све стандарде квалитета, али по приступачним ценама.

С. Деспотовић