Loša ponuda stanova, pad cene kvadrata i do 30 odsto na obodu grada, ali i na najekskluzivnijim lokacijama poput Dedinja i centra, blagi porast tražnje u poslednjih pet meseci – najkraći je opis tržišta viđen očima agenata koji trguju stambenim prostorom. Još ne trljaju zadovoljno ruke kao što su to činili pre tri godine, kada je cvetao promet nepokretnostima, ali kažu da se ove godine pomak na tržištu, ipak, oseća.

Tome su, smatra Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina – „Krov”, delimično doprinele vladine mere preduzete kako građevinarstvo ne bi zadesio kolaps.

– Kupaca je i dalje malo i uglavnom koriste subvencionisane kredite da dođu do krova nad glavom. Najviše se traže mali i jeftini stanovi kojih, iako čine i do 80 odsto stambenog fonda, nema dovoljno jer se najbrže prodaju. Ponuda je gotovo ista kao i pre krize i usled nedostatka velike tražnje delimično ispunjava potrebe tržišta – objašnjava Sekulić.

Za razliku od prethodnih godina, kada se nisu nudili stanovi sa hipotekom jer su ljudi uspevali da izmiruju obaveze prema bankama, ove godine, tvrdi Kaća Lazarević, direktorka agencije „Alka”, na tržištu nije zanemarljiv broj takvih nepokretnosti.

– Nekada su to bili pojedinačni slučajevi, a sada su masovni. Uglavnom je reč o novim stanovima u Novom Beogradu i na Zvezdari, dok se na Dedinju prodaju kuće sa hipotekom. Njihova cena može da bude i do 30 odsto niža od tržišne. To je sigurna kupovina, bez rizika – navodi Lazarevićeva.

Mladi ljudi teže da za kredit do 100.000 evra pronađu što veći stan, dok stariji i imućniji žitelji prestonice koji pazare za keš gledaju da kupe što luksuzniji krov nad glavom i spremni su da plate između 150.000 i 250.000 evra.

Poznavaoci prilika kažu da je pad cene pogodio najpre ekskluzivne kvadrate na Dedinju, Vračaru i u centru grada, ali i one u Borči, Zemun-polju, Višnjičkoj banji, Labudovom i Petlovom brdu. Iako su cene na top lokacijama niže, a ponuda bogata, prometa nema.

– Prošle godine investitori su stanove vrhunskog kvaliteta cenili 9.000 evra po kvadratu, zatim ih spustili na 6.000, a sada bi ih prodali i za 4.000 da ima kupaca. Teško da će i sledeće godine moći da se prodaju oni čija cena prelazi 3.500 evra – mišljenja su agenti za nekretnine.

U Novom Beogradu, Zemunu, na Voždovcu i Zvezdari i oskudan je izbor novih stanova do 70 kvadrata u odnosu na stare s tim što vlasnici vremešnijih nekretnina, kaže Sekulić, uglavnom očekuju da dobiju isti novac kao i prodavci novih u neposrednom okruženju.

– Onima kojima se ne žuri da prodaju stanove bolje je da sačekaju jer cene sigurno više neće ići nadole, nego će kvadrati stambenog prostora poskupeti zato što se drastično manje gradi u poslednje dve godine – ističe Sekulić.

I Nedeljko Malinović, vlasnik „Legata”, smatra da dodatnog pojeftinjenja neće biti, ali tvrdi da je povećana tražnja u odnosu na prošlu godinu veštačka jer se ljudi više raspituje, gledaju, biraju, ali se teže odlučuju da pazare.

– Ponuda je mala jer grad godinu i po dana nije izdavao dozvole. Teško je pronaći stan od 50.000 do 120.000 evra, a da ima urednu dokumentaciju. Ono što je bilo kvalitetno na tržištu već je „pobrano”. Dobro je da su pojeftinili stari stanovi veće kvadrature na lokacijama gde su se držale nerealno visoke vrednosti, poput „Arene”, gde je kvadrat koštao i 3.500 evra, a sada se prodaje za 2.200. U Mirijevu novogradnja staje 1.050 evra, a pre krize kvadrat se prodavao za oko 1.400 – kaže Malinović.

Ako se uzme u obzir da je pala kupovna moć građana, da su banke uzele rigoroznije kriterijume za odobravanje kredita i da je smanjen broj kreditno sposobnog stanovništva, cene su i dalje visoke i nisu usklađene sa kvalitetom gradnje. Ona je za većinu kupaca, kaže Dobroslav Bojović, direktor GP „Napred”, glavni parametar pri izboru krova nad glavom.

– Ne vodi se računa o kvalitetu radova, kupci zanemare saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu lokacije, kao i sadržaje koje nudi okruženje. Tek kada se usele i započnu život, postaju svesni šta su kupili. Znatno manje ljudi, posebno iz unutrašnjosti, potraži savet agencije i advokata i detaljno provere šta za svoj novac dobijaju – objašnjava Bojović.

Lazarevićeva ističe da većina novogradnje nema kuhinju sa prirodnom ventilacijom, da investitori ne raspodeljuju stanove do 50 kvadrata na dve sobe, ne grade dovoljno garaža iako ih na to, da bi dobili dozvolu, obavezuju propisi.

– Graditelji ne ispituju šta ljudi traže, već gledaju da oni prođu što povoljnije. Žale se na dugo čekanje dozvola i na preskupe nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta, koje i do 30 odsto učestvuju u ceni kvadrata – navodi Lazarevićeva.

D. Mučibabić

-----------------------------------------------------------

Više stambenih kredita ove godine

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) ove godine osigurala je oko 6.200 kredita ukupne vrednosti oko 225 miliona evra što je za oko 74 odsto više nego u istom periodu lane.

– Interesovanje za stambene kredite veće je nego u 2009. godini. Tome su doprineli subvencionisani stambeni krediti kojih je ove godine odobreno 1.300 i prvenstveno utiču na tražnju novoizgrađenih stanova – kažu u NKOSK-u.

-----------------------------------------------------------

Voždovac i Zvezdara najveća gradilišta

Prema podacima međunarodne konsultantske kuće za nekretnine „Kolijers internešnel”, prošle godine izgrađeno je 5.759 stanova što je 21 odsto manje nego 2008. Do kraja ove očekuje se završetak blizu 4.000 stanova, a najviše se gradi na Zvezdari i Voždovcu, kaže Maja Šahbaz, generalni menadžer ove kompanije. Ona ističe da je od 629.000 stanova oko 43.000 podignuto između 2003. i 2009. godine što znači da novogradnja učestvuje sa sedam odsto u ukupnom stambenom fondu Beograda.