Лоша понуда станова, пад цене квадрата и до 30 одсто на ободу града, али и на најексклузивнијим локацијама попут Дедиња и центра, благи пораст тражње у последњих пет месеци – најкраћи је опис тржишта виђен очима агената који тргују стамбеним простором. Још не трљају задовољно руке као што су то чинили пре три године, када је цветао промет непокретностима, али кажу да се ове године помак на тржишту, ипак, осећа.

Томе су, сматра Томислав Секулић, председник Удружења посредника у промету некретнина – „Кров”, делимично допринеле владине мере предузете како грађевинарство не би задесио колапс.

– Купаца је и даље мало и углавном користе субвенционисане кредите да дођу до крова над главом. Највише се траже мали и јефтини станови којих, иако чине и до 80 одсто стамбеног фонда, нема довољно јер се најбрже продају. Понуда је готово иста као и пре кризе и услед недостатка велике тражње делимично испуњава потребе тржишта – објашњава Секулић.

За разлику од претходних година, када се нису нудили станови са хипотеком јер су људи успевали да измирују обавезе према банкама, ове године, тврди Каћа Лазаревић, директорка агенције „Алка”, на тржишту није занемарљив број таквих непокретности.

– Некада су то били појединачни случајеви, а сада су масовни. Углавном је реч о новим становима у Новом Београду и на Звездари, док се на Дедињу продају куће са хипотеком. Њихова цена може да буде и до 30 одсто нижа од тржишне. То је сигурна куповина, без ризика – наводи Лазаревићева.

Млади људи теже да за кредит до 100.000 евра пронађу што већи стан, док старији и имућнији житељи престонице који пазаре за кеш гледају да купе што луксузнији кров над главом и спремни су да плате између 150.000 и 250.000 евра.

Познаваоци прилика кажу да је пад цене погодио најпре ексклузивне квадрате на Дедињу, Врачару и у центру града, али и оне у Борчи, Земун-пољу, Вишњичкој бањи, Лабудовом и Петловом брду. Иако су цене на топ локацијама ниже, а понуда богата, промета нема.

– Прошле године инвеститори су станове врхунског квалитета ценили 9.000 евра по квадрату, затим их спустили на 6.000, а сада би их продали и за 4.000 да има купаца. Тешко да ће и следеће године моћи да се продају они чија цена прелази 3.500 евра – мишљења су агенти за некретнине.

У Новом Београду, Земуну, на Вождовцу и Звездари и оскудан је избор нових станова до 70 квадрата у односу на старе с тим што власници времешнијих некретнина, каже Секулић, углавном очекују да добију исти новац као и продавци нових у непосредном окружењу.

– Онима којима се не жури да продају станове боље је да сачекају јер цене сигурно више неће ићи надоле, него ће квадрати стамбеног простора поскупети зато што се драстично мање гради у последње две године – истиче Секулић.

И Недељко Малиновић, власник „Легата”, сматра да додатног појефтињења неће бити, али тврди да је повећана тражња у односу на прошлу годину вештачка јер се људи више распитује, гледају, бирају, али се теже одлучују да пазаре.

– Понуда је мала јер град годину и по дана није издавао дозволе. Тешко је пронаћи стан од 50.000 до 120.000 евра, а да има уредну документацију. Оно што је било квалитетно на тржишту већ је „побрано”. Добро је да су појефтинили стари станови веће квадратуре на локацијама где су се држале нереално високе вредности, попут „Арене”, где је квадрат коштао и 3.500 евра, а сада се продаје за 2.200. У Миријеву новоградња стаје 1.050 евра, а пре кризе квадрат се продавао за око 1.400 – каже Малиновић.

Ако се узме у обзир да је пала куповна моћ грађана, да су банке узеле ригорозније критеријуме за одобравање кредита и да је смањен број кредитно способног становништва, цене су и даље високе и нису усклађене са квалитетом градње. Она је за већину купаца, каже Доброслав Бојовић, директор ГП „Напред”, главни параметар при избору крова над главом.

– Не води се рачуна о квалитету радова, купци занемаре саобраћајну и комуналну инфраструктуру локације, као и садржаје које нуди окружење. Тек када се уселе и започну живот, постају свесни шта су купили. Знатно мање људи, посебно из унутрашњости, потражи савет агенције и адвоката и детаљно провере шта за свој новац добијају – објашњава Бојовић.

Лазаревићева истиче да већина новоградње нема кухињу са природном вентилацијом, да инвеститори не расподељују станове до 50 квадрата на две собе, не граде довољно гаража иако их на то, да би добили дозволу, обавезују прописи.

– Градитељи не испитују шта људи траже, већ гледају да они прођу што повољније. Жале се на дуго чекање дозвола и на прескупе надокнаде за уређење грађевинског земљишта, које и до 30 одсто учествују у цени квадрата – наводи Лазаревићева.

Д. Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Више стамбених кредита ове године

Национална корпорација за осигурање стамбених кредита (НКОСК) ове године осигурала је око 6.200 кредита укупне вредности око 225 милиона евра што је за око 74 одсто више него у истом периоду лане.

– Интересовање за стамбене кредите веће је него у 2009. години. Томе су допринели субвенционисани стамбени кредити којих је ове године одобрено 1.300 и првенствено утичу на тражњу новоизграђених станова – кажу у НКОСК-у.

-----------------------------------------------------------

Вождовац и Звездара највећа градилишта

Према подацима међународне консултантске куће за некретнине „Колијерс интернешнел”, прошле године изграђено је 5.759 станова што је 21 одсто мање него 2008. До краја ове очекује се завршетак близу 4.000 станова, а највише се гради на Звездари и Вождовцу, каже Маја Шахбаз, генерални менаџер ове компаније. Она истиче да је од 629.000 станова око 43.000 подигнуто између 2003. и 2009. године што значи да новоградња учествује са седам одсто у укупном стамбеном фонду Београда.