Meni

Beograd

Legalizacija po višoj tarifi za divlju gradnju posle 2003. godine

Oni koji su na bez dozvole zidali posle 2003. godine platiće za ozakonjenje građevina više nego oni koji su bespravno gradili ranije i više nego što bi ih koštalo da su počeli da grade po propisima zakona koji će uskoro biti usvojen, najavljuje Oliver Dulić, ministar prostornog planiranja

Svi koji su na divlje zidali do stupanja na snagu zakona o uređenju prostora i izgradnjemoći će da legalizuju svoje objekte, ali neće svi platiti istu cenu.

Ljudima koji su bez dozvole dizali građevineposle 13. maja 2003. godine, kada je prvi put raspisana legalizacija, država će zavući ruku u džep dublje nego onima koji su to činili ranije.

Štaviše, dok je do sada legalizacija bila osetno jeftinija nego zidanje po zakonu, ti koji su gradili u poslednjih šest godina platiće više nego građani koji će posle usvajanja zakona uredno dobiti dozvolu, najavljuje Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.

To će biti neprijatno iznenađenje svima koji u poslednjadva meseca, pošto im država nije odmah rekla da će ih to na kraju više koštati,sazivaju građevincena plac ne bi li preduhitrili glasanje u Narodnoj skupštini. 

Iznenađenja ne bi bilo da u nacrt zakona, na insistiranje vlasti velikih gradova, u poslednjem trenutku nije ušao amandman prema kojem 2003. godina nije više granica za legalizaciju.

Potom je izjašnjavanje poslanika odloženo do 31. avgusta, što je ostavilo vremena da još neko počne radove bez onih „nepotrebnih” troškova oko dozvole, što se pre svega desilo upravo u gradovima čiji su čelnici gurali taj amandman.

Sada se lokalne samouprave muče da preseku bujanje divlje gradnje, dok u ministarstvu pripremaju podzakonske akte kojima će, kako kaže Dulić, postići „elementarnu pravdu” – da se za objekte koji su bez papira zidani posle 2003. godine, ako već i oni moraju biti legalizovani iz socijalnih razloga, barem plaća više nego za građevine koje će dozvolu dobiti na vreme umesto da je traže naknadno.

– Bila bi nepravda kada bismo dopustili da oni koji su stajali u redu pred šalterom, mučili se da nabave svu tehničku dokumentaciju i do poslednje pare platili nadoknadu za uređenje zemljišta prođu skuplje od njihovih komšija koje je bilo baš briga. Potrudićemo se da oni koji su zidali bespravno i posle 2003. godine, mada će prolaziti isti, olakšani postupak, plate sve što duguju, pa i više od onih koji će zidati nakon što zakon stupi na snagu. Zato, ne gradite sada nego sačekajte da usvojimo zakon i tada ćete dozvolu dobiti brže nego do sada i za manje para nego što će vas stajati legalizacija – savetuje Dulić.

Da bi znala kada je građen koji nelegalan objekat, država će datume početka gradnje navedene u prijavama za legalizaciju upoređivati sa avionskim i satelitskim snimcima terena. Avionski snimci za oko 89 odsto teritorije načinjeni su 2003, 2007, 2008. i ove godine.

Osim njih, potpisan je i ugovor sa francuskim geodetskim zavodom i privatnom firmom iz te zemlje, „Aeds”, da ubuduće obezbeđuju satelitske snimke Srbije, što upravo ovih danai rade. One koji počnu da grade doslovce poslednjeg dana pred usvajanje zakona inspektori će morati da slikaju sa zemlje. Kako se oni do sada nisu proslavili revnošću, ministarstvo i gradonačelnici su ih u poslednja dva meseca pritisnuli da što više budu na terenu i „kontrolišu štetu” koja preti posle usvajanja amandmana.

Lokalni građevinski inspektori zatajili (Fotodokumentacija „Politike”)
– Najviše nelegalnih objekata je nastalo zato što lokalni građevinski inspektori nisu pazili. Stalno komuniciram sa gradonačelnicima i insistiram da inspekcija u periodu dok zakon ne stupi na snagu proveri papire za svaki objekat koji se gradi – rekao je Dulić.

Građevinski inspektori u pojedinim beogradskim opštinama zato sada moraju da dežuraju u dve smene i subotom. Vredni domaćini nisu baš počeli da ih zovu na kafu i rakiju da proslave pobijanje temelja, mada bi i to, pošto inspektori nemogu dovoljno brzo, pre 31. avgusta, da sruše nelegalnu zgradu, bilo logično.

Ubeđeni da će posle tog datuma legalizacija opetbiti jeftinija nego poštovanje zakona, novopečeni „neimari”ne pokušavaju da sakriju divlju građevinu. Amnestija je obećana, pa je trik da se pribavi dokaz kako je delo – bespravna gradnja – počinjeno pre nego što zakon stupi na snagu.

Kako su čuli da se ovih dana prave avionski i satelitski snimci, mnogi su pobili stubiće i postavili nadstrešnice kako bi ta konstrukcija s visine delovala kao građevina započeta pre isteka roka. Kada to dokažu, imaće vremena da skupe pare koje im sada još nedostaju i tada zaista navale da zidaju.

Više je, ipak, onih koji su radove već počeli. U poslednja dva meseca beogradski inspektori u opštinama gde je i ranije bilo najviše divlje gradnje otkrili su i po 30 odsto više neprijavljenih parcela.

Na Zvezdari, na primer,otkrili su 67 gradilištau blizini Smederevskog puta, u Grockoj oko 230 na teritoriji cele opštine...To je ipak malo u poređenju s 50.000 „divljih” objekta, koliko je navodno niklo u Beogradu u poslednjih šest godina, odnosno 300.000 koliko ih je podignuto od devedesetih godina prošlog veka.Legalizovano je, licitiraju upućeni, manje od pet odsto, dok polovina vlasnika nije ni prijavila bespravne objekte.

Većina tih građevinasu porodične kuće manje od 100 kvadrata, sagrađene pre 2003. godine, i njihovi vlasnici, pošto su zidali da bi zbrinuli porodice a ne da bi zgrade unovčili natržištu, imaće olakšice.

– Potrudićemo se da za njih legalizacija bude znatno jeftinija, podnosiće manje tehničke dokumentacije, neće im biti neophodan planski osnov i omogućićemo konvalidaciju ugovora, čime ćemo rešiti imovinske nejasnoće i sporove nastale od 1968. do 2000. godine, kada zemljište nije moglo da bude u pravnom prometu – obećava Dulić.  

Za porodične kuće te veličine ministarstvo će odrediti cenu legalizacijekako se onane bi, kao do sada, drastično razlikovalaod opštine do opštine. Kolika će cena za njih i ostale građevine zapravo biti,još se ne zna.

To je još jedan od „važnih detalja” u sklopu ovog zakona koje će propisati uredbe vlade i pravilnici ministarstva. Mada je zakon dugo pripreman, gomila pitanja je ostavljena za podzakonske akte, što su pojedini analitičari kritikovali kao naviku upravne vlasti da ostavlja sebi slobodu da, kada se završi javna rasprava pred poslanicima i građanima, samovoljnodonese odluku.

– Svakom zakonu usledi mnogo podzakonskih akata. Javnosti su za ovaj zakon interesantna samo dva pitanja: kolike će biti nadoknade za konverziju prava korišćenja zemljišta u pravo svojine, čime će se u suštini plaćati prenamena zemljišta, i koja će biti cena legalizacije. Prvo pitanje će regulisati uredba vlade, na predlog Ministarstva finansija, u saradnji sa Poreskom upravom i Geodetskim zavodom. Cenu legalizacije nismo mogli da odredimo odmah jer cifre se nikada ne stavljaju u zakon. Šta ako devalvira dinar? Cene nismo mogli da propišemo zakonom i zato jer Ustav kaže da je to u nadležnostiopština. Ali,mi ćemo odrediti cene za porodične objekte manje od 100 kvadrata i potrudićemo se da pravilnikom smanjimo mogućnost da razlike u cenama legalizacije za ostale objekte gde god se nalazili, u Svilajncu, Svrljigu ili Subotici, ne budu ogromne kao do sada – rekao je Dulić.

-----------------------------------------------------------

Uz zahtev – potvrde i dokazi

Zahtev za legalizaciju građani će moći da podnesu najkasnije šest meseci posle usvajanja zakona.

Uz zahtev treba da prilože potvrdu o pravu svojine ili zakupu na građevinskom zemljištu, fotografiju kuće, stana ili zgrade, tehnički izveštaj o stanju objekta, dokaze o uplati naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i administrativne takse i zahtev za naknadno izdavanje dozvole.

Ako se legalizuje zgrada, potrebno je dostaviti i zapisnik veštaka o ispunjenosti uslova za upotrebu objekta. Nijedan bespravno sagrađen objekat ne može biti porušen dok nadležne službe razmatraju da li zadovoljava uslove za ozakonjenje.

-----------------------------------------------------------

Bez šanse za dozvolu

Neće biti ozakonjeni objekti podignuti:
– na klizištima
– na močvarnom zemljištu
– na javnim površinama
– na magistralnim gasovodima i toplovodima
– u blizini vodoizvorišta
– u zonama zaštite prirodnih i kulturnih dobara

Daliborka Mučibabić
Vladimir Vukasović

objavljeno: 23/08/2009

Poslednji komentari

Милидер из село Трућевац  | 23/08/2009 00:05

И треба тако! Нек држава дере! Него шта, бре! А да зна како ју пцују, драла би и` и више. Не мож` на дивље да се праји тек тако. Није бре ово да препостајимо џунгла у Конго. Па и там важу неки закони. На пример, не смеш да дигнеш врљику ни на мајамуна. А кам` ли да обориш дрво, брез дозволу. А овденака код нас било, куј којега заврне, тај навише прне. Е па млого смо забраздили. Зато сад држава таки и чека на увратину. И треба.

Mak  | 23/08/2009 07:55

???

Deragan ilic | 31/08/2012 14:26

Postovana gos.Kako covek u Kornatskoj 12moze da izgradi roze vilu za 1mesec na tudjem zeljistu i unistava male stanove uknjizene.Penje se na tudje krovove.Napada i uznemirava komsije zato sto mu otac od zene radi u SUpu.Unistava tudju imovinu,stavlja oluke na tudjim stanovima i prikljucuje i vodu i struju gde stigne.Prokisnjavaju tudji leg.stanovi.Penje se na tudje krovove i sa njegove baca sneg na tudje.ispitajte od male sobice kako iod koga je kupio.Vrlo je agresivani sve napada.ZAKON ZA SVE PODJEDNAKO.to je opstina palilula-Visnjica.Ako se to legalizuje icicemo na sve sudove pa i uSrazburu.Niko mu ne zna pravo ime VUJKE se predstavlja.ROZE KUCESTINA.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije