Око сто хектара земљишта између Панчевачког моста и Аде Хује пресудом Вишег суда, враћено је „Луци Београд” на коришћење. Ово  земљиште на десној обали Дунава предмет је седмогодишњег спора између града и лучке управе.
Последњим решењем, према речима Ненада Поповића, председника скупштине акционара „Луке Београд”, суд је одбацио захтев да се Скупштина града укњижи на земљиште на које град претендује на основу уговора из 1975. године.
– Најзад је доказано оно што тврдимо од самог почетка: да уговор није ступио на снагу и да не може да производи правно дејство зато што није добио сагласност тадашњих органа управе града и нису оверени спискови парцела. Јавни правобранилац Београда у овом поступку није успео да докаже да је уговор ступио на снагу – рекао је Поповић на јучерашњој конференцији на медије коју је сазвала управа „Луке Београд”.
Уговором због кога се туже, предузеће „Лука Београд” пренело је заправо на град право коришћења земљишта, на основу кога је он после три деценије покушао да се укњижи.
Без обзира на то што управа луке на најновију пресуду гледа као на коначну, Страхиња Секулић, градски јавни правобранилац, каже за „Политику” да спор још није решен.
– Град ће тражити успостављање привремене мере, то јест забрану оптерећења и располагања земљиштем. Истовремено ћемо захтевати ревизију судске одлуке. Своја права ћемо покушати да остваримо у парничном поступку – тврди Секулић.
Град је пре седам година поднео предлог за укњижбу на 87 хектара лучког земљишта, што им је Други општински суд омогућио. Али садашњи власници луке су 2005. године, после куповине већинског дела акција уложили жалбу и добили спор пред Окружном судом.
Нови предлог за укњижбу, три године касније, град је поднео на 110 хектара и остварио то право. Међутим „Лука” је исте године оспорила ову укњижбу и издејствовала враћање предмета у поновни поступак. И, најзад, град 2009. године у новом судском поступку успева да укњижи 110 хектара, на шта се „Лука” жали и добија спор пред Вишим судом у јулу ове године.
И да је пресуда коначна, „Лука Београд” не може  аутоматски да гради на овом простору. Лука је, како је појаснила Софија Тасић, в. д. директора те фирме, овом пресудом добила могућност да као титулар на земљишту фактички уплати конверзију односно пуну тржишну цену земљишта и постане власник на земљишту. Јер, према новом Закону о планирању и изградњи власништво над земљиштем основ за добијање грађевинске дозволе.
– Град самим тим није изгубио ништа, јер ће према одредбама закона 50 одсто свих прихода које лука уплати на основу конверзије завршити у каси града док ће других 50 одсто прихода отићи у Фонд за реституцију – навела је Тасићева.
Говорећи о плановима „Луке Београд” Тасићева је поновила да ће на 96 хектара земљишта, које није било спорно, градити стамбено–пословне објекте. На преосталих 100 хектара, око којих се споре са градом, урбанисти су такође предвидели стамбене и комерцијалне садржаје.
На питање, колико ће нови закон о лукама онемогућити њихову намеру да зидају 2, 5 милиона метара квадратних на овом простору покрај Дунава, она је објаснила да ће лучка делатност остати на 35 хектара, колико и сада заузима, све док тако постоји у планским документима.
– Закон је прописао обављање лучке делатности као јавни интерес што значи да лучки оператер не може по свом нахођењу да престане да се бави лучким пословима. Не видим, међутим, зашто је било потребно да се земљиште на коме се обавља лучка делатност означи као искључиво земљиште у јавној својини и да се даје примат државној у односу на приватну – навела је Тасићева.
М. Авакумовић
Д. Мучибабић