Збирке задатака за српски језик и математику уз помоћ којих ће се осмаци припремати за полагање завршног испита спремне су. Школама ће бити прослеђене у електронској форми. А задаци су ове године, први пут, осмишљени у складу са образовним стандардима за крај обавезног школовања који су усвојени лане. Те стандарде поседује свака школа, а они су дефинисани за три нивоа постигнутих знања – основни, средњи и напредни. Тестове ће у највећој мери чинити задаци којима се проверава да ли су основци после осмогодишњег школовања савладали основни ниво знања.

Задаци ће бити другачији по формулацији и типу од оних које су увежбавали мали матуранти претходних година јер су први пут урађени у складу са стандардима.

– Збирке су готове, али се још нисмо договорили да ли ће бити дистрибуиране само у електронској форми, што је такође новина. Сматрамо да морамо имати и збирке у штампаном издању о чему ћемо се договорити са Просветним прегледом. Пуно је породица које немају компјутере као и школа које не могу да одштампају примерке за осмаке. До краја месеца, или почетком идућег збирке ће бити објављене – најавио је Желимир Попов, помоћник министра просвете задужен за предшколско и основно образовање и васпитање,

додавши да је јуче почела обука професора математике и српског језика који ће касније обучавати колеге да испитују и проверавају знање основаца у складу са стандардима.

Подсетио је да у закону, а и у правилнику о полагању завршног испита, стоји да су наставници дужни да у оквиру четрдесеточасовне недеље припремају ђаке за завршни испит, то јест да су школе обавезне да припрему за завршни испит укључе у наставни програм. Зато Попов сматра да нема потребе да се осмаци спремају плаћајући приватне часове. 

– Не може се пасти на овом испиту јер не постоји минималан праг знања довољан за полагање. То, наравно, не значи да ђаци неће бити мотивисани да уче и ураде тестове најбоље што могу јер им од броја бодова које буду завредели зависи да ли ће успети да се домогну места у жељеној средњој школи. Од максималних 100 поена успех ђака од петог до осмог разреда носиће 60 бодова, а 40 поена је највише што могу добити на завршном испиту. Тај модел се користи у многим земљама, али и за упис на факултете – појашњава помоћник министра и каже да правилник о упису још није израђен, али да ће бити готово исти као и прошле године јер се упис у средње школе обавља на основу успеха из осмолетке и бодова са завршног испита.

Управо због селекције на тестовима ће бити и задатака који по тежини припадају средњем и напредном нивоу постигнућа, а дефинисани су образовним стандардима. Ове године завршни испит ће чинити тестови из српског, односно матерњег језика, и математике. Сам начин полагања неће се битно разликовати у односу на претходне године. За сваки предмет испити ће трајати два сата, а биће уприличени у два различита дана у осмолеткама.

– Осмаци ће имати сасвим довољно времена да се припреме за тестове на којима ће их очекивати 50 одсто познатих задатака из збирки, 25 одсто задатака који ће ђацима бити делимично познати и 25 одсто непознатих задатака. Зато је препорука малим матурантима да наставнике обаспу питањима да би разјаснили евентуалне нејасноће. Осим што би ваљало да вежбају задатке из збирки, треба да провежбају и оне из уџбеника – предлаже Желимир Попов.

У току полагања завршног испита дежураће и професори запослени у основним и средњим школама. У учионицу у којој буду полагали испит осмаци неће моћи да уносе уџбенике, свеске, ништа осим основног прибора за рад. Као и ранијих година, неће смети да употребљавају дигитроне, мобилне телефоне и друге дигиталне направе, а дежурни професори ће имати право да недозвољен „прибор” одузму пре почетка испита.

– У току полагања испита ове године ће бити страховито пооштрена контрола. И то првенствено да би се спречило преписивање. Накнадна истраживања су показала да су деца после положеног квалификационог испита решавајући исте тестове остваривала знатно лошије резултате, што сведочи да је преписивања претходних година било – тврди помоћник министра просвете.

Полагање „мале матуре” обавезно је за све осмаке. Испит ће бити посебно прилагођен ученицима са сметњама у развоју који основно образовање стичу према индивидуалном образовном плану. Тражени праг знања не постоји, што значи да ће завршни испит положити ђаци који га буду урадили, независно од броја бодова које буду завредели. 

– Ученици осмог разреда су прва генерација која ће у јуну ове године полагати завршни испит. За разлику од претходних година када су квалификациони испит полагали само осмаци који су желели да наставе образовање у четворогодишњим средњим школама, завршни испит је сада обавезан. Око 80.000 осмака, колико их тренутно има, мораће да га полажу. Ко не буде полагао „малу матуру” неће моћи да настави школовање. Поред сведочанства које ђаци добијају када заврше основну школу, добиће и посебно сведочанство о положеном завршном испиту – објаснио је Попов.

„Мала матура” ће се постепено мењати. Из године у годину за крај основног образовања полагаће се тестови из српског/матерњег језика и математике на којима ће бити све мање познатих задатака. Коначни облик завршни испит треба да добије у школској 2013/2014. години. Тек тада ће сви задаци бити непознати, а осмаци ће уз тестове из српског језика и математике полагати још један комбиновани.

– Комбиновани тест ће чинити питања из историје, географије, физике, хемије и биологије. Коначан облик завршног испита у основним школама полагаће генерација ученика који сада похађају пети разред. Провера знања не треба да их плаши. Неће се од ђака тражити да у глави за испит држе брдо информација, него да на тесту покажу колико су у стању да примене знање стечено у току обавезног образовања – напомиње Желимир Попов.

Миленија Симић-Миладиновић