Kada je Beograđanka S. K. zbog bolesti bila sprečena da ode u apoteku i kupi lekove, odlučila je da proveri da li je moguće da to učini posredstvom interneta. Iznenadilo je da je na nekim sajtovima naglašeno da oni ne snose odgovornost za isporučene preparate, pa je odustala od ove ideje.

Izvestan procenat građana ipak i dalje ima naviku da medikamente i dijetetska sredstva kupuje preko oglasa ili da ih naručuje elektronskom poštom, jer smatra da na taj način može da nabave tablete i bočice po povoljnijim cenama, a uz bolju diskreciju, jer im je neprijatno da objašnjavaju svoje probleme. Pri tom gube iz vida da, prema podacima istraživanja sprovedenih u svetu, većina nelegalno nabavljenih lekova je – plagijat.

U toku protekle decenije,u Srbiji je prijavljeno tri slučaja sumnje na plagijat, a i dokazano je da se radilo o „lažnjacima”: 2005. falsifikovan je „tetaglobulin”, 2007. „tetagam”, a 2009.„cijalis”.

U Ministarstvu zdravlja tvrde da u prošloj godini nije evidentiran nijedan falsifikovan lek, ali da je zabeleženo falsifikovanje medicinskog sredstva i da je prijavljena njegova prodaja preko mobilnih telefona, interneta, oglašavanjem u novinama, veleprodajnim i maloprodajnim objektima kineske robe.

– Od šest kontrolisanih objekata u četiri je pronađen falsifikat tog medicinskog sredstva, čije ime ne možemo da otkrijemo, jer je istraga u toku.Neregistrovani lekovi su pak nađeniu četiri objekta, a nađeno je 32 leka za koje nije bila izdata dozvola za stavljanje u promet. U tri objekta su nađena medicinska sredstva koja nisu bila registrovana, odnosno za dva preparata nije izdata dozvola za prodaju – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.

Falsifikovani ili lažni lekovi su globalni problem i predstavljaju pravu ilegalnu industriju, kaže Aleksandar Tucović, pi-ar Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Prema njegovim rečima, procenjuje se da je u 2010. godini obrt na tržištu falsifikovanih lekova bio većiod 75 milijardi dolara, sa procenom rasta od 20 odsto godišnje. Same farmaceutske kompanije procenjuju, kaže on, da je na svakih 1.000 uloženih dolara u krivotvorene lekove moguća zarada od čak 500.000, pa se s pravom može reći da je ovo jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti. U poslednjih nekoliko godina se ulažu veliki napori na međunarodnom planu, ali i u nacionalnim okvirima da se ova pojava suzbije, a Srbija se ubrzano uključuje u ove akcije.

– Prema našem zakonu, lekovi mogu da budu u prometu isključivo u apotekama i nije dozvoljena njihova prodaja preko interneta i oglasa. Zato upozoravamo građane da ne kupuju medikamente iz nelegalnih izvora, jer mogu biti falsifikovani. Ako znamo da je prema svetskom proseku 50 odsto lekova koji se kupuju preko interneta lažno, onda ne bi trebalo da bude sumnje u to da niko, i to ne samo zato što to zakon kaže već pre svega zbog bezbednosti, ne treba da kupuje lekove na ovaj način. Mi ćemo izdati brošure o ovoj tematici, jer ako uspemo da utičemo na smanjenje potražnje, ako su građani svesni rizika i više ne žele da kupe lek iz nedozvoljenog izvora, na najefikasniji način ćemo suzbiti i takvu ponudu – istakao je Tucović.

U lekove koji se najčešće falsifikuju u razvijenim zemljama spadaju preparati koji utiču na potenciju („vijagra”, „cijalis”), kao i hormoni, steroidi i antihistaminici, zatim lekovi za terapiju hroničnih bolesti (posebno za hipertenziju i dijabetes). U siromašnim državama to su lekovi protiv zaraznih bolesti poput malarije i tuberkuloze, a naročito su skupi lekovi koji se koriste u terapiji side. Čak se falsifikuju i medikamenti koji se primenjuju u lečenje kancera.

– Prema podacima jedne velike farmaceutske kompanije, falsifikati njihovih lekova se mogu naći u čak 101 državi, u čak 40 različitih verzija. Srbija je pozvana i da potpiše konvenciju Saveta Evrope, kojom se ovakve aktivnosti svrstavaju u ozbiljan kriminal, ali i proširuje definicija falsifikata lekova. Iako je procenat zastupljenosti ovakvih lekova na svetskom nivou oko jedan odsto, i dalje se povremeno dešavaju veliki slučajevi zloupotrebe. Veoma je važno i da pacijenti prijavljuju neželjene reakcije na medikamente koje uzimaju – dodao je Tucović.

----------------------------------------------

Nadzor i kazne

666 inspekcijskih nadzora sprovedeno u 2011.

631 objekat je kontrolisan

35 objekata bilo je pod nadzorom inspektora i preduzete su mere u skladu sa zakonom zbog prodaje lekova koji se mogu dobiti isključivo na recept

50 odsto lekova koji se prodaju na nelegalan način su falsifikati, procena je Svetske zdravstvene organizacije

----------------------------------------------

Posledice po zdravlje

Falsifikovani lekovi, kaže Aleksandar Tucović, mogu imati različite negativne posledice po one koji ih koriste. Zbog neadekvatnog tretmana, dolazi do produženja trajanja bolesti, pogoršanja stanja, novih patoloških poremećaja i opasnih neželjenih reakcija, kao što su alergije. Zbog štetnih materija koje često sadrže mogu da prouzrokuju i – smrt pacijenta.