Grad i Republika će u saradnji sa saobraćajnim i građevinskim stručnjacima za 90 dana doneti zaključak koji model metroa je neophodan prestonici. Odnosno, da li Beogradu više odgovara takozvani nezavisni šinski sistem, koji podrazumeva izgradnju klasičnog metroa sa nadovezivanjem na prigradsku železnicu, ili „zavisni šinski sistem”, koji će biti u istom nivou sa ostalim saobraćajnim tokovima.

U svakom slučaju, Beogradu je neophodan metro. To je zaključak svih relevantnih mišljenja koja su se juče mogla čuti na stručnoj raspravi o izgradnji metro sistema javnog prevoza. U protivnom, prestonica će do 2021. godine morati da izgradi još 12 miliona metara kvadratnih saobraćajnica, jer će se broj automobila udvostručiti, pri čemu ni tada neće biti rešen problem preopterećenih ulica.

– Uz izgradnju autoputa i modernizaciju železnice na Koridoru 10, metro je treći razvojni prioritet naše zemlje. Izgradnja infrastrukture je i jedan od načina borbe protiv recesije i zbog toga je važno da u izgradnji metroa u Beogradu zajedno učestvuju i grad i država – rekao je ministar za infrastrukturu, Milutin Mrkonjić.

Stručnjaci, koji su uradili predračun za izgradnju metroa, istakli su da je cena ovog projekta oko 1,1 milijardu evra. Od toga oko 50 do 60 odsto te sume neophodno je za izgradnju stanica i tunela, a ostatak novca za kupovinu vozova i uređenje infrastrukture.

– Cena, međutim, ne sme biti glavni kriterijum pri opredeljivanju za određeni vid metroa. Beograd je najzaostalija metropola u Evropi i rezultati koje bismo osetili posle završetka izgradnje metroa bili bi nemerljivi – istakao je arhitekta Branislav Jovin, zahtevajući od gradskih i republičkih vlasti da preusmere novac za izgradnju mosta preko Ade Ciganlije u projekat budućeg metro sistema.

Prema njegovim rečima, realizacija prve faze trajala bi od šest do osam godina. U okviru tog vremena treba izgraditi 14 kilometara trase, 16 stanica, tehnički depo za vozila u Zemunu, kao i metro most i 2.800 parking mesta u podzemnim garažama.

Osnovni cilj izgradnje metroa je da Beograd dobije moderan sistem masovnog javnog prevoza, koji će rešiti problem preopterećenih saobraćajnica. U svakodnevnim gužvama i zastojima, kroz utrošeno gorivo prestonica i Srbija gube znatna sredstva i pri tom se ne sme zanemariti problem zagađenja.

– Na smanjenje gužvi neće uticati izgradnja kružnih saobraćajnica unutar grada. Jedino metro može da reši saobraćajne probleme i to je bilo poznato još pre četiri decenije – kaže Mihajlo Maletin, profesor Beogradskog univerziteta u penziji.

Čak ni izgradnja novih mostova preko Save i Dunava, neće smanjiti saobraćajne gužve. Jer, kada pređu mostove vozila će se slivati u postojeće – već preopterećene saobraćajnice.

Interesantno je da su se svi učesnici jučerašnjeg skupa složili da je projekat „Tramvajem u 21. vek” bio velika greška zbog koje glavni grad i njegovi stanovnici i danas ispaštaju.