Твој живот је твоје дело! Ту смо да те саслушамо и урадимо све што је у нашој моћи да те подржимо у твојим активностима! Овим порукама сваког уторка четворочлани тим Канцеларије за младе Београда на челу са Костом Андрићем, директором, дочекује бројне суграђане који без претходне најаве, формалности и сличних препрека могу да добију потребне информације о конкурсима, пројектима, запослењу, волонтерском раду, стажирању... Кутак за омладину који се налази у Палати „Београд” основан је још у мају ове године на иницијативу ЛДП-а, ради на информисању и пружању сваке врсте сервиса младим Београђанима у складу са могућностима.

– Канцеларија за младе Београда осмишљена је по узору потврђеном у пракси земаља чланица Европске уније. У иностранству оваквих сервиса има пуно, а њихово отварање почело је по препоруци Савета Европе. Свуда по свету постоје одељења која се баве омладинском политиком, што је однедавно постала пракса и код нас. Са младима најчешће комуницирамо путем Интернета, дневно примимо у просеку 80 и-мејлова, а на сваки примљени увек одговоримо – каже за „Политику” Коста Андрић.

Која је ваша циљна група и ко су особе које вам се обраћају за помоћ?

У наше просторије може да дође свака млада особа, од 15 до 30 година и представи своје идеје, активности, проблеме или потребе. Не бисмо вратили ни мало старије суграђане када би дошли на консултације. Сем појединаца, често нам се обраћају и разне неформалне групе. Неколико уметника који, рецимо, немају где да изложе своје радове тражило је од нас помоћ у обезбеђивању медијске пажње, бесплатног простора... Многи су у међувремену пронашли запослење преко нас. Посредством канцеларије, младић који се бави информационим технологијама недавно је добио посао у фирми која је, иначе, лидер у тој области. Долазе нам и клинци. Пре неколико дана обратио нам се и момак од 15 година са идејом да оснује организацију за бригу о животињама.

Шта млади могу да очекују од тима који ради у канцеларији, а шта не?

Омладина најчешће само тражи подршку за деловање. Однос државе према њима највише се осликава кроз отклањање баријера. Примера ради, студенте можемо да заштитимо ако преиспитамо рад факултета на којима се до дипломе долази по систему „уђеш, изађеш и готово”, поготово што су неки од њих већ акредитовани. Исто тако, шта младима значи визна либерализација ако се на тржишту не појаве и такозване лоу кост компаније? Иако су отворена саветовалишта за младе по домовима здравља, мали број њих зна да без здравствене књижице може да добије одговоре на сва питања која их муче. Желео бих да нагласим да млади у Београду нису беспомоћни нити је канцеларија намењена овом делу популације социјална установа.

С обзиром на то да сте се као познавалац омладинске политике својевремено бавили истраживањима о сиромаштву младих, како бисте окарактерисали положај омладине данас?

Увек ми је лакше да поредим положај младих у свету са нама, јер су разлике тако видљивије, него само да причам о нашим суграђанима. На западу има више школованих људи, образовање је прилагођеније младима, тинејџери су више путовали, један део школовања провели су сигурно у иностранству, говоре минимум један страни језик, имају бољи економски статус... Млади у свету, за разлику од нас, имају петогодишњу стратегију, док наша омладина чак ни планове у каријери не може да направи. Зато смо ту да им помогнемо. Наша канцеларија је отворена баш из разлога да би тим који ради остварио непосредан контакт с овим људима.

Многи од ваших сарадника имају волонтерски статус. Да ли постоји могућност да млади који раде без новчане надокнаде буду заштићенији?

Велико интересовање људи да се баве волонтерским послом подстакло нас је да у следећој години за то нађемо системско решење. Борићемо се за оспособљавање неког сајта, али и да се убудуће волонтерима барем издају потврде о обављеном послу. Постоји идеја да се у граду направи волентерски пулт где би постојао стални проток информација и преко којег би заинтересовани могли непрестано да добијају важне сервисне информације.

Какве планове имате за наредни период?

Очекује нас дводневни Сајам пракси, заказан за 26. новембар у хали пет Београдског сајма, као једна од мера које градске власти предузимају да би подстакле запошљавање младих. Чак 65 домаћих и страних компанија пријавиле су учешће, а излагачи су у обавези да доделе одређени број пракси и младим кадровима пруже шансу да стекну прва пословна искуства. То је добра вест, јер истраживања која смо радили у сарадњи са Цесидом показују да се тек за сваки пети посао не тражи претходно радно искуство. Борићемо се и за то да од следеће године почне емитовање ТВ спотова који упозоравају на лош исход у саобраћајним незгодама, поготово због пројекта „Школски час за будуће возаче” који спроводимо са Комитетом за безбедност у саобраћају.

Како функционишу општинске канцеларије будући да су им овлашћења ограничена?

Функционишемо као кровна организација општинских канцеларија за младе у Београду. У Србији постоји готово сто оваквих канцеларија, али само београдска има аутономију и широка овлашћења која омогућавају реализацију конкретних активности за младе. Борићемо се да се на свакој општини примени београдски модел, јер су се досадашњи резултати показали као фантастични.