Ljudi, ne otvarajte cerade, stigli su – dovikivala je juče ujutru kamiondžijama ispred pijace na Banjici žena u vunenom puloveru, ne hajući za kišu, šetkajući se ulicom sa šoljom kafe u rukama. Osvrtala se i upozoravala ulične prodavce da ne iznose robu jer je primetila da je na voždovačku tržnicu stigla kontrolna ekipa JKP „Gradske pijace”. Prekaljeni trgovci sa asfalta odmah su shvatili da su im, pored pripadnika policijske brigade, u posetu stigli i tržišni i opštinski inspektori. U sekundi su „isparili”, zajedno sa gajbicama i „kartonkama” na kojima izlažu robu. Na opustelom poprištu preprodaje ostali su samo zabravljeni teretnjaci, kombiji sa „zelenišem” i pokoji džakčić krompira žrtvovan u begu. Pored kamiona sa natpisom „Branko Erić – Čačak” ostao je prazan štand, kakav političke partije koriste za prikupljanje potpisa građana.

Prkoseći kontrolorima pijaca, pored belog kamiona sa srpskom zastavom na vratima i vencima belog luka u prikolici, jedan od trgovaca netremice je motrio na razvoj događaja i non-stop pozivao različite brojeve mobilnih telefona. Bilo je dovoljno da se tržišni inspektor odmakne svega desetak metara, pa da munjevitom brzinom kupcu isporuči džak krompira i već pripremljenu kesu sa pet kilograma luka. Kada se inspektor okrenuo u njegovom pravcu, pravio se kao da ništa nije bilo.

– Ni svakodnevno pisanje mandatnih kazni od po 2.500 dinara ne može da ih nauči redu. I kad im kolege iz tržišne oduzmu povrće, oni sutradan opet dođu. Uspeli su da se sakriju pre našeg dolaska, siguran sam da su već javili preprodavcima na drugim lokacijama da smo na terenu. Oni u Jerkoviću su najverovatnije već obavešteni tako su organizovani da svaki put znaju kada komunalni inspektor nogom kroči van opštine Voždovac. Tako i opstaju već dvadeset godina – kaže Nenad Mitrović, komunalni inspektor opštine Voždovac.

Mobilni tim „Gradskih pijaca” ubrzo se uverio u istinitost Mitrovićevih reči. Krećući se ka tržnici u Ulici braće Jerković, mimoilazili su se sa kamionima koji su se ubrzano „dislocirali” sa trotoara ispred ulaza u pijacu. Inspektore je dočekala tek nekolicina piljara na točkovima. Tek kada su videli da Mitrović vadi obrasce za prijave i hemijsku olovku, unervozili su se.

... a kad naiđu cerade se spuštaju

– Što ste takvi, kumim vas bogom. Pogledajte, pokis’o sam ko beda, pa vidite li kako sam jadno obučen. Imate li vi dušu, čemu kazne, pa nije nam krompir otrovan, pa da nas ovako mrcvarite! Zašto pišete kazne kad nam je Martin iz opštine obećao da nas neće dirati još dvadesetak dana – vikao je na sav glas prodavac sa užičkim akcentom koga su oslovljavali sa Milija.

Inspektor Mitrović ga oštro upozori da ne galami. Uto se pojavila i patrola saobraćajne policije. Na novinarsko pitanje zašto saobraćajni policajci ne uklone kamione, Mitrović odgovara da je u nadležnosti komunalne inspekcije da sačini prijavu zbog nedozvoljenog zauzimanja javne površine.

– Napisao sam prijave protiv trojice kamiondžija sa užičkim tablicama i jednog sa leskovačkim. Imaju rok do tri dana da uklone vozila, a za to vreme proverićemo da li su kamioni registrovani. Ukoliko jesu, a vlasnici ih ne odvezu, tek onda ih uklanja saobraćajna policija, a ako su neregistrovani, onda je na opštini Voždovac da ih pomeri – objasnio je proceduru Mitrović.   

Članovi mobilnog tima produžili su „krstarenje” Voždovcem, uvereni da kamiondžije u Jerkoviću do kraja dana neće izlagati robu. Kada ih kazne, kažu, primire se na jedan dan, a sutra opet Jovo nanovo. I dokad tako? Dok komunalna policija u januaru ne preuzme posao oko kažnjavanja, nadaju se predstavnici „Gradskih pijaca”.

D. J. S.

------------------------------------------------------

Ni svakodnevno pisanje mandatnih kazni od 2.500 dinara ne može da ih nauči redu Foto Z. Anastasijević

Grudvanje kupusom

Prvo što uradi kada otvori oči, „majstor” koji se u kraju proslavio po nadimku Kupusar, jer prodaje kupus iz kamiona, jeste da razgrne zavese kabine. Teren – čist. Nema inspekcije, pa još jedan bezbrižan radni dan može da počne. Posle doručka u improvizovanoj dnevnoj sobi, kreće prema obližnjoj zgradi iza koje, kao i svakog dana u prethodnih pet-šest godina, obavlja malu nuždu.  

Kuća na točkovima kupusara iz naselja Braće Jerković zauzela je deo kolovoza i gotovo čitav trotoar. Kako će majka sa detetom u kolicima da prođe, nije ga preterano briga. Nema ni policije koja će da ga kazni za nepropisno parkiranje. A biznis mu cveta zahvaljujući sugrađanima koje očito mrzi da prošetaju do obližnje pijace i pazare kod registrovanih prodavaca.

U čišćenju, glačanju i rendanju svežih glavica pomažu mu žena, stariji sin i snaja. Kad god neko iz komšiluka tuda prođe, kupusar ga pozdravlja kao bližnjeg svog. Klince iz kraja redovno čašćava malenom glavom kupusa. Pred kraj radnog dana, njegov šleper je poluprazan. Cerada je spremna za spuštanje. Zavese u kabini su ponovo navučene. Do novog jutra.

A oko kamiona – brdo listova koji su u toku dana otpadali. Majstor je izgleda smetnuo s uma da bi trebalo očistiti „okućnicu”. Glavice koje je načela trulež pospremljene su u kese. Da se nađe onima koji nemaju. Nažalost, do njega su pre stigli lokalni mangupi koji su, eto, odlučili da se malo grudvaju. Po ulici lete glavice, alarmi automobila pale se kad god kupus padne na haubu, svetla u stanovima se pale, gase, a majstor spava ko top.

Kad komšije krenu na posao, čeka ih iznenađenje. Ulica i deo parkinga prekriveni su zelenim listovima. Biće posla za čistače ulica. Ponovo.

M. R. B.