Na tržištu postoji ilegalna trgovina i promet neregistrovanih i falsifikovanih lekova, ali i brojni problemi u ovoj oblasti zbog čega je neophodno strože kažnjavanje neetičnosti zdravstvenih radnika, istakla je mr Olivera Gordić, direktorka Apoteka „Beograd”.

Ona je naglasila da je na prvom mestu zdravlje ljudi, pa tek onda zarada i profit, kao i da zbog toga oni ne prodaju proizvode koji mogu da naškode pacijentima.

– Etika nam je ispred profita. Važno je zakonski regulisati način na koji neki dijetetski suplement sme da se registruje, pa onda nećemo doći u situaciju da povlačimo proizvode sa tržišta, kao što je bio slučaj sa „doloreksom” ili „reduktilom”. Problem je što se ne kontroliše da li takvi preparati imaju sva dejstva koja su im možda lažno pripisana, ili da li imaju štetne komponente, već se samo proverava da li su neškodljivi i sanitarno ispravni. Kada je reč o vlasnicima privatnih apoteka koji, kao što se priča, prodaju i neregistrovane medikamente, mislim da je vreme da se shvati da nema potrebe žuriti za brzom zaradom u ovoj oblasti, jer to ne može da potraje – objasnila je Gordićeva.

U Apoteci „Beograd” smatraju da sadašnji Zakon o lekovima ograničava izradu galenskih lekova, odnosno medikamenata napravljenih u laboratoriji apoteke, na sto jedinica dnevno, iako oni poseduju opremu i imaju kadrove za proizvodnju mnogo više proizvoda.

Reč je o medikamentima koji su neophodni manjem broju pacijenata i izrađuju se u malim serijama sa kraćim rokom upotrebe, a nisu isplativi za fabričku proizvodnju.

– Predložili smo da se po ugledu na propise u Francuskoj poveća broj jedinica koje možemo da izrađujemo. Videćemo da li će to biti usvojeno. Naša ustanova se tradicionalno bavi i izradom medicinske kozmetike, a u toku je priprema novog zakona koji reguliše ovu oblast u skladu sa direktivama Evropske unije. Naša kozmetika je neškodljiva, bez konzervansa i dodataka, kreirana je idejama specijalista, ima kvalitetne sastojke i prihvatljivu cenu i to je naša prednost u odnosu na brendirane proizvode – naglasila je naša sagovornica.

Čekanje na izdavanje lekova u apotekama biće smanjeno kada se ova ustanova bude povezala kompjuterskim programima u domovima zdravlja, pa će tako uz pomoć jednog „klika mišem” na tastaturi kompjutera, u roku od dve sekunde, farmaceut moći da pročita recept, a pacijent će brzo dobiti neophodni medikament.

Apoteka „Beograd” planira i širenje mreže objekata u prigradskim opštinama, izgradnju prilaznih rampi i proširivanje ulaza u objektima, kao i prilagođavanje potrebama osoba sa invaliditetom. Ova ustanova će u 2010. godini obeležiti tri važna jubileja: 40 godina postojanja, 180 godina od otvaranja prve zdravstvene ustanove u Srbiji (objekat „Mr Matej Ivanović”), kao i tri i po decenije rada galenske laboratorije.

D. Davidov-Kesar