На тржишту постоји илегална трговина и промет нерегистрованих и фалсификованих лекова, али и бројни проблеми у овој области због чега је неопходно строже кажњавање неетичности здравствених радника, истакла је мр Оливера Гордић, директорка Апотека „Београд”.

Она је нагласила да је на првом месту здравље људи, па тек онда зарада и профит, као и да због тога они не продају производе који могу да нашкоде пацијентима.

– Етика нам је испред профита. Важно је законски регулисати начин нa који неки дијететски суплемент сме да се региструје, па онда нећемо доћи у ситуацију да повлачимо производе са тржишта, као што је био случај са „долорексом” или „редуктилом”. Проблем је што се не контролише да ли такви препарати имају сва дејства која су им можда лажно приписана, или да ли имају штетне компоненте, већ се само проверава да ли су нешкодљиви и санитарно исправни. Када је реч о власницима приватних апотека који, као што се прича, продају и нерегистроване медикаменте, мислим да је време да се схвати да нема потребе журити за брзом зарадом у овој области, јер то не може да потраје – објаснила је Гордићева.

У Апотеци „Београд” сматрају да садашњи Закон о лековима ограничава израду галенских лекова, односно медикамената направљених у лабораторији апотеке, на сто јединица дневно, иако они поседују опрему и имају кадрове за производњу много више производа.

Реч је о медикаментима који су неопходни мањем броју пацијената и израђују се у малим серијама са краћим роком употребе, а нису исплативи за фабричку производњу.

– Предложили смо да се по угледу на прописе у Француској повећа број јединица које можемо да израђујемо. Видећемо да ли ће то бити усвојено. Наша установа се традиционално бави и израдом медицинске козметике, a у току је припрема новог закона који регулише ову област у складу са директивама Европске уније. Наша козметика је нешкодљива, без конзерванса и додатака, креирана је идејама специјалиста, има квалитетне састојке и прихватљиву цену и то је наша предност у односу на брендиране производе – нагласила је наша саговорница.

Чекање на издавање лекова у апотекама биће смањено када се ова установа буде повезала компјутерским програмима у домовима здравља, па ће тако уз помоћ једног „клика мишем” на тастатури компјутера, у року од две секунде, фармацеут моћи да прочита рецепт, а пацијент ће брзо добити неопходни медикамент.

Апотека „Београд” планира и ширење мреже објеката у приградским општинама, изградњу прилазних рампи и проширивање улаза у објектима, као и прилагођавање потребама особа са инвалидитетом. Ова установа ће у 2010. години обележити три важна јубилеја: 40 година постојања, 180 година од отварања прве здравствене установе у Србији (објекат „Мр Матеј Ивановић”), као и три и по деценије рада галенске лабораторије.

Д. Давидов-Кесар