Мрачни тунели обилазнице

После скоро годину дана од када је сектор четири обилазнице око Београда (од Остружнице до Орловаче) пуштен у рад, ова дугогодишња инвестиција чији је циљ да измести транзитни саобраћај из центра града, по свему судећи, није дала жељене резултате. Од прогнозираних 20.000 камиона и 10.000 путничких возила, саобраћајним краком око престонице данас се, према последњем мерењу ЈП „Путеви Србије”, у просеку креће 10.019 возила дневно.

Бројни су разлози за недовољну искоришћеност обилазнице. Један је у чињеници да полупрстен око Београда није комплетиран према зацртаном пројекту нити се зна да ли ће обилазница бити завршена до 2011. године како је планирано – премда су четири сектора из правца аутопута Е-70 (Београд–Загреб) пуштена у рад, за првобитно планирано спајање са аутопутем Е-75 (Београд–Ниш) недостају још два (сектори пет и шест, од Орловаче до Бубањ потока). Уместо тога, садашњу спону са правцем за Ниш чини паралелна, алтернативна рута којa иде преко постојећег Кружног пута.

Идеја о алтернативном правцу јавила се својевремено због мањка финансија у републичком буџету за 2009. годину и тада је одлучено да од сектора пет буде изграђено само „парче” од Орловаче до иза тунела „Стражевица”, а да се за даљу спону са аутопутем искористи Кружни пут. Због мале пропусне моћи и лошег стања ове саобраћајнице, одлучено је да алтернативна деоница буде реконструисана, али се и тај посао „развукао” на више од шест месеци. Овај подухват подразумева проширење друма са садашњих 6,6 на предвиђених 7,1 метар, као и постављање саобраћајних знакова и обнову тунела „Стара Стражевица”. Посао је поверен грађевинском предузећу „Штрабаг”.

На недавну критику градоначелника Драгана Ђиласа како на Кружном путу „има више радника који усмеравају саобраћај него оних који би требало да га поправљају”, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, рекао је да ће алтернативни правац обилазнице бити завршен крајем новембра или почетком децембра ове године.

Ни део полупрстена који је у функцији, пре свега сектор четири, није без „бољки”. У „Липаку”, једном од два тунела на овој деоници, недостаје осветљење, док други тунел „Железник” сија капацитетом од 30 одсто, колико дозвољава напајање градилишном струјом.

Лазар Милинковић, директор предузећа „Планум”, главног извођача радова на обилазници, објашњава да је таква ситуације последица неизмирених дугова „ЕлектропривредиСрбије”.

– Уградили смо сву опрему, сијалице, каблове, вентилационе системе у оба тунела, али она није у функцији јер нисмо измирили обавезе ЕПС-у. Да бисмо платили рачун за струју треба да наплатимо потраживања од инвеститора, Министарства за Национални инвестициони план. Осим за струју, НИП нам дугује и око 800 милиона динара за грађевинске радове. Осветљење у тунелу „Железник” који је у кривини обезбедили смо струјом са градилишта, али она није довољно снажна – објашњава Милинковић.

Сектор четири је завршен, додаје он, захваљујући граду који је уредно финансирао свој део посла (2,2 милијарде динара).

Сектор четири над главом има још један проблем. Да би ова саобраћајница дужине 7,7 километара постала безбедна, неопходно је уложити додатна средства у опрему и пратеће радове.

– Да би се пустила струја, довела вода, укључила вентилација, завршили земљани радови на тунелу „Липак” и санирале речице, потоци и воде испод мостова, потребно је издвојити још 350 милиона динара. Тек тада ће саобраћајница бити сигурна – истакао је Милинковић.

У Јавном предузећу „Путеви Србије” кажу да су хоризонтална и вертикална сигнализација постављенепрема пројекту, као и да је њихово предузеће „у процесу преузимања саобраћајнице на одржавање”.

– Ставили смо додатне знакове и надокнадили оне који су у међувремену украдени. Да би саобраћај на обилазници функционисао пуним капацитетом, договарамо се са МУП-ом Србије да усмеравају теретњаке на обилазницу уместо да пролазе кроз град. Они то већ сада делимично чине. Годину дана по употреби кружног пута у пуном капацитету знаћемо колика је његова искоришћеност. Према стручним проценама, овај период неопходан је како би грађани стекли навику да возе том деоницом – објашњава Тамара Мотренко из „Путева Србије”.

Градња обилазнице око Београда, од Батајнице, Добановаца, Остружнице, Орловаче, Бубањ потока до Винче и планираног моста на Дунаву, почела је 1990. године и од укупно 47 километара досад је трасирано 25. Она треба да омогући да теретна возила не саобраћају као до сада преко „Газеле”, да измести транзитни саобраћај из центра града и повеже магистралне и међународне путне правце на територији Београда.

----------------------------------------

Земљишни папири, па радови

За изградњу деоницеод Батајнице до Добановаца (нулти сектор), према речима надлежних из ЈП „Путеви Србије”,постоје обезбеђена средства али радови на овом потесу не могу почети док процес експропријације земљишта не буде окончан. Повезивање аутопутева за Нови Сад и Загреб, кажу у овом предузећу, коштаће 115 милионаевра.
Изградња обилазнице око Београда са прекидима траје већ 19 година. Од почетка радова до пуштања сектора четири у промет (новембар 2008) у ову стратешку саобраћајницу уложено је 9,7 милијарди динара. Крак око Београда изграђен је у такозваном полупрофилу, односно са једном саобраћајном траком, а њиме данас пролазе аутомобили из оба смера. Када буде створена потреба за већом пропусном моћи биће изграђен и други, паралелни коловоз на који ће бити измештен саобраћај из једног смера.