У престоници је за последњих осам година број болесничких постеља смањен за 2.657, док је лечење у току минуле године просечно трајало 10,3 дана за разлику од 2001. године када је тај број износиo 11,34 дана. Стационарне здравствене установе града располагале су са 10.230 лежајева, а број болесничких дана је сведен на 2.857.099.

Уместо да располажу са већим бројем постеља за пацијенте, неке од тек обновљених болница и института из године у годину смањују места за смештај оболелих. Примера ради, после преуређења Института за реуматологију број болесничких постеља умањен је за око десет одсто. То је сасвим довољно, тврди проф. др Немања Дамјанов, директор института, јер ће се убудуће тежити ка већем броју лечења пацијената у амбулантама.

– Најважнија ствар је да се ради ефикасно, брзо и, ако је могуће, јевтино. У болницама морају да леже најтежи болесници, док остали треба да се окрену амбулантном лечењу. То штеди време и пацијентима и докторима и спречава интрахоспиталне инфекције, а умањује и непотребно трошење новца. У Институту за реуматологију број лежајева јесте смањен, али на рачун најтежих болесника који од сада имају собе са засебним купатилима – објаснио је др Дамјанов.

Најновије анализе из области болничко-здравствене заштите показују да не постоји потреба да се број постеља повећа. С обзиром на то да је болничко лечење пацијената драстично смањено, дрАнђелија Нешковић, шеф одсека за болничко-здравствену заштиту при Градском заводу за јавно здравље,истиче да јелогично да број лежајева у здравственим установама буде смањен.

– Ранијих година пацијенти су смештани у болнице због разних обољења, а данас се многи од њих лече у домовима здравља или кроз програм кућног лечења. Савремена дијагностика и већи опсег пацијентовог знања о болести разлози су због којих се број постеља смањује из године у годину. На мањем броју лежајева данас може да се лечи исти број пацијената као пре, рецимо, десет година. Болесницима тиме није ускраћен квалитет лечења. Краће задржавање у болници омогућава да већи број пацијената прође кроз једну постељу – истиче дрАнђелија Нешковић.

Према извештају Службе за болничко-стационарно лечење, у току прошле године куће здравља располагале су са 10.230 постеља без дневних болница и неонатологије. На једној болесничкој постељи лежало је у просеку 27 пацијената.

– Од 277.149 пацијенатаколико их је лечено у градским болничким установама, њих 40 одсто дошло је из унутрашњости Србије. У односу на 2007. годину број лежајева смањен је за 225 места или 2,2 одсто – објаснила је др Јасна Ристић, руководилац Центра за информатику и биостатистику Градског завода за јавно здравље. Свака здравствена установа је, додаје др Ристић, дужна да доставља збирне и индивидуалне извештаје о раду. Када је у питању стационарно лечење, установе су у обавези да пошаљу за сваког пацијента извештај о хоспитализацији.

Интензитет коришћења болничких постеља је, показује извештај службе за болничко-стационарно лечење, неуједначен. Већа стопа коришћења,више од 85 одсто дана у години, остварена је на онкологији Института за онкологију и радиологију Србије, на грудној хирургији Института за плућне болести и туберкулозу КЦС, на одељењима за физикалну медицину и рехабилитацију одраслих, геријатријским, акушерским одељењима, као и у Ургентном центру КЦС. Мање постеља било је заузето кроз гинеколошка, пластична и одељења реконструктивне хирургије, офталмологије и ОРЛ.На сто болесничких лежајева долазило је 19 лекара и 62 медицинске сестре. У току прошле године један доктор лечиоје у просеку 146 особа.Капацитет дневних болница износио је 1.012 места. У њима је лечено 86.640 грађана,што је за 13.921 или 19 одсто више у односу на 2007. годину.