Задаци које ће осмаци решавати на завршном испиту први пут су у складу са образовним стандардима за крај основног образовања, што се сматра кораком унапређења овдашњег школства. Многим наставницима, за почетак, није јасно шта су образовни стандарди којима треба да се руководе, а ђаци о томе тек немају појма. Осмаке застрашује чињеница да ће их на провери знања сачекати 50 одсто познатих, 25 одсто делимично познатих и 25 одсто потпуно непознатих задатака. Збирке ће почетком идућег месеца стићи у осмолетке. До тада наставници треба да буду обучени да проверавају знање основаца у складу са стандардима обавезног школовања. А шта су у ствари образовни стандарди? И да ли они значе да се од осмака очекује да на „малој матури” покажу више знања од претходних генерација које су полагале квалификациони испит и то само за упис у четворогодишње образовне профиле.  

– Стандарди су рађени и усвојени независно од „мале матуре”. И до сада се знало шта се учи у школама, али на различите начине је третирано у којој се мери даје нагласак на одређене делове програма. Окосница стандарда је дефинисање циљева и исхода, то јест шта се очекује да ђаци заиста знају када стекну обавезно образовање – објаснио је професор др Зоран Каделбург, председник Друштва математичара Србије, али и члан радне групе која је обликовала образовне стандарде за математику.  

Међу члановима те радне групе била је и професор др Десанка Радуновић, председница Националног просветног савета и предавач Математичког факултета у Београду. Стандарди су, каже она, основни образовни исходи које дете треба да понесе из основне школе. Формулисани су за десет предмета: српски језик, математика, историја, географија, биологија, физика, хемија, музичка култура, ликовна култура и физичко васпитање.

– Из целокупног школског програма издвојени су кратки искази. Груписани у неколико области покривају градиво од од првог до осмог разреда. Али не по лекцијама и разредима. Издвојено је оно што дете не треба да заборави, без обзира на то у ком је разреду шта научило – образлаже Радуновићева. 

Постоје три нивоа стандарда: основни, средњи и напредни. Базични ниво подразумева знања која би из осмолетке требало да изнесе минимум 80 до 90 одсто ученика. За српски језик, на пример, то би значило да знају да пишу и читају ћирилицу и латиницу, појашњава Татјана Жигић, професор књижевности у Филолошкој гимназији и члан радне групе која је обликовала образовне стандарде за српски језик.

– Очекује се да средњи ниво досегне 30 до 70 одсто ученика. Напредни ниво, у ком ђаци за књижевност рецимо изражавају свој став о делу и аргументовано га образлажу, предвиђено је да досегне 10 до 25 одсто основаца. А основна функција стандарда је да се уједначи критеријум, да се тачно зна шта је мера, која знања треба да поседује ученик после основне школе. Пробаћемо да доведемо ђаке до истог степена, да најбоље знање буде на истом нивоу у Београду, Пироту, Суботици, било где у Србији – разјашњава Жигићева.

На базичном нивоу за математику ђаци умеју да ураде четири рачунске операције са два цела броја, препознају линију, дуж, угао у свом окружењу... то је минимум минимума, сматра Десанка Радуновић.

– Ако се на основном нивоу тражи да деца умеју да ураде основне рачунске операције са бројевима исте врсте – да саберу, одузму два децимална броја или да их уреде по величини, на вишем нивоу очекује се да знају рачунске операције са бројевима различите врсте, као што је сабирање разломка са децималним бројем. На највишем треба да знају приоритет рачунских операција, шта се догађа када је минус испред заграде и слично – разјашњава Радуновићева.

Тренутно је „мала матура” актуелна и просветне власти су искористиле стандарде да по њима дају задатке за завршни испит, примећује Зоран Каделбург. Каже да је Министарство просвете направило својеврстан компромис, тако да ће на првом завршном испиту бити само 25 одсто непознатих задатака, а тежи се ка томе да сви буду непознати.

– Ту термини нису добри. Ја бих рекла да ће на тесту бити виђени задаци, дакле истоветни онима из званичне збирке, затим делимично виђени, у којима ће формулација бити иста али ће вредности, или поједине речи бити промењене. Примера ради, у задатку који ће ђаци вежбати за тест може се тражити да одреде колика је цена пет килограма јабука, а на тесту три килограма крушака. Непознати задаци се такође заснивају на стандардима, а не постоји бесконачно много начина да се поставе питања. То може да буде задатак из уџбеника, или врло сличан задатку који су ђаци већ радили на часу. Нису та питања посебно измишљена за завршни испит, само их нема у званичној збирци из које ће ђаци вежбати – каже Десанка Радуновић.

Већина, или бар половина задатака спадаће у основни ниво стандарда, биће показатељ да су ђаци стекли елементарна знања и вештине, напомиње Каделбург.

А стручњаци су сагласни да основци не треба да се плаше.

– Сви излазе на испит, али положиће га и ако буду имали нула бодова. У првој фази „мале матуре” издвојиће се деца која су кадра да реше задатке из напредног нивоа. Уз успех који носе из основне за упис у трогодишње школе биће довољни одговори на питања из основног нивоа. Тако ће се обављати селекција – објаснила је Татјана Жигић.

М. Симић-Миладиновић

-------------------------------------------

Почела обука професора српског и математике

Нема разлога за бојазан наставника да се неће снаћи, нити да је рад у складу са образовним стандардима захтевнији и нешто потпуно ново. Обука професора српског језика и математике је почела, а до краја априла треба да је прођу и наставници десет предмета обухваћених образовним стандардима. Завод за унапређење образовања и васпитања, уз помоћ ДИЛС пројекта Светске банке, обезбедио је приручнике за предмете као и збирну публикацију стандарда који ће бити подељени школама у штампаном и електронском издању, тврди Гордана Чапрић, помоћник директора Завода за унапређење образовања и васпитања.

– Све што се од предавача очекује они већ знају, само ће мало променити приступ у раду – додаје Чаприћева.