U prodajnim objektima trgovinskih lanaca u prestonici ima u proseku 70 odsto robe domaće proizvodnje, a ostatak čine artikli iz uvoza. Na stranim tržištima nabavljamo uglavnom kozmetiku, tehniku i pojedine dugotrajne prehrambene proizvode.

Udeo od dve trećine domaćih proizvoda u maloprodaji uklapa se i u trgovačku sliku zemalja regiona. U centrali „Merkatora” u Ljubljani objasnili su da u prodajnim objektima u Sloveniji imaju takođe 70 odsto domaće robe, dok najveći hrvatski trgovinski lanac „Konzum” prodaje 35 odsto proizvoda iz uvoza.

U njihovom odeljku u našoj zemlji, „Idei”, potrošačima nude oko 75 odsto artikala srpskih proizvođača i 25 odsto stranih.

– Najviše uvozimo neprehrambene proizvode, poput tekstila, posuđa i sezonskih artikala, i to iz susednih država, iz zemalja članica Evropske unije i Kine – objašnjavaju u „Idei”.

Na rafovima „Maksi” supermarketa i „Tempo” hipermarketa ima između 68 i 70 odsto domaćih proizvoda, ističe Rajko Mandić, direktor „Delta Maksija Srbija”.

– Među uvoznim artiklima ima najviše smrznute ribe, proizvoda od ribe, konzervirane tunjevine, sardine i voća i povrća. Ti proizvodi uglavnom potiču iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Italije, Španije, Nemačke, Estonije, Litvanije, Poljske, Turske, Indije i Kine – kažu u „Delta Maksiju”.

Slično je i u „Familija marketima”. Domaći proizvodi čine 70 odsto ponude u ovom trgovinskom lancu, a 30 odsto uvoznih čine proizvodi za ličnu higijenu, kozmetika, kućna hemija, voće, povrće i alkoholna pića. U „Veropulosu” kažu da uvoze masline, maslinovo ulje, feta sir, voćne jogurte i namaze, i to isključivo iz Grčke, što čini, kako kažu, pet odsto ponude u hipermarketima „Super Vero”. I u „Intereksu” ističu da uvoze jednocifren procenat proizvoda.

– U našim prodajnim objektima ima oko tri odsto uvoznih artikala, uglavnom dugotrajnih prehrambenih proizvoda. Svi potiču iz Francuske – kažu u „Intereksu”.

U hipermarketima „Merkator” i „Roda” 70 odsto ukupne ponude otpada na srpske proizvode.

– Deo tehničke robe, kućne hemije i kozmetike potiče iz zemalja Evropske unije – kažu u „Merkatoru S”.

U organizaciji „Moja Srbija”, koja akcijom „Birajmo domaće” želi da motiviše što više građana da kupuju robu proizvedenu u Srbiji, kažu da su koristi od kupovine domaćih proizvoda brojne.

– Kada damo 100 dinara za naš proizvod, često i do 95 dinara ostaje u zemlji i odlazi na troškove proizvodnje, plate radnika, investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije i bezbednost, a samo pet dinara putem profita u džepove vlasnika firme – ističu u „Mojoj Srbiji”.

Milan Ristić, predsednik ove organizacije, objašnjava i „zakonitost” ponašanja naših potrošača kada je reč o kupovini srpske robe.

– Naši sugrađani uglavnom kupuju osnovne životne namirnice domaćih proizvođača, ali već kod kućne hemije i drugih proizvoda za domaćinstvo raste udeo uvozne robe. Što je proizvod složeniji, veći je udeo prodaje artikala iz uvoza – zaključuje Ristić.

Oznaku domaćeg proizvoda može da nosi sva roba koju su proizveli građani Srbije na teritoriji naše zemlje, i to najvećim delom od domaćih sirovina.

– To znači da nije važno čiji je to brend, sve dok je naš proizvod zato što većina novca kojim je roba kupljena ostaje u zemlji – kažu u „Mojoj Srbiji”.

S. Despotović

----------------------------------------------------------

„Birajmo domaće” u 30 gradova

Karavan „birajmo domaće”, posle šest nedelja obilaženja trideset gradova po Srbiji priveden je kraju. U toku akcije kojom su članovi organizacije „Moja Srbija” želeli da upoznaju građane sa dobrobitima kupovine domaće robe podeljeno je više od 500.000 prospekata birajmo domaće.

Jedna od aktivnosti u toku karavana bilo je i anketiranje potrošača.Pred njih je stavljen zahtev da u roku od nekoliko minuta nabroje deset domaćih proizvoda, a na osnovu ovih podataka „Moja Srbija” će napraviti listu najpopularnijih proizvoda kod nas.

U ovoj organizaciji kažu i da su reakcije građana bileizuzetno pozitivne i da će sa sličnim akcijama nastaviti i u sledećoj godini. „Moja Srbija” poziva potrošače i dazarad očuvanja radnih mesta, standarda i poboljšanja kvaliteta proizvoda, uvek kada imaju mogućnost izbora, biraju domaću robu.

S. D.