У продајним објектима трговинских ланаца у престоници има у просеку 70 одсто робе домаће производње, а остатак чине артикли из увоза. На страним тржиштима набављамо углавном козметику, технику и поједине дуготрајне прехрамбене производе.

Удео од две трећине домаћих производа у малопродаји уклапа се и у трговачку слику земаља региона. У централи „Меркатора” у Љубљани објаснили су да у продајним објектима у Словенији имају такође 70 одсто домаће робе, док највећи хрватски трговински ланац „Конзум” продаје 35 одсто производа из увоза.

У њиховом одељку у нашој земљи, „Идеи”, потрошачима нуде око 75 одсто артикала српских произвођача и 25 одсто страних.

– Највише увозимо непрехрамбене производе, попут текстила, посуђа и сезонских артикала, и то из суседних држава, из земаља чланица Европске уније и Кине – објашњавају у „Идеи”.

На рафовима „Макси” супермаркета и „Темпо” хипермаркета има између 68 и 70 одсто домаћих производа, истиче Рајко Мандић, директор „Делта Максија Србија”.

– Међу увозним артиклима има највише смрзнуте рибе, производа од рибе, конзервиране туњевине, сардине и воћа и поврћа. Ти производи углавном потичу из Македоније, Босне и Херцеговине, Италије, Шпаније, Немачке, Естоније, Литваније, Пољске, Турске, Индије и Кине – кажу у „Делта Максију”.

Слично је и у „Фамилија маркетима”. Домаћи производи чине 70 одсто понуде у овом трговинском ланцу, а 30 одсто увозних чине производи за личну хигијену, козметика, кућна хемија, воће, поврће и алкохолна пића. У „Веропулосу” кажу да увозе маслине, маслиново уље, фета сир, воћне јогурте и намазе, и то искључиво из Грчке, што чини, како кажу, пет одсто понуде у хипермаркетима „Супер Веро”. И у „Интерексу” истичу да увозе једноцифрен проценат производа.

– У нашим продајним објектима има око три одсто увозних артикала, углавном дуготрајних прехрамбених производа. Сви потичу из Француске – кажу у „Интерексу”.

У хипермаркетима „Меркатор” и „Рода” 70 одсто укупне понуде отпада на српске производе.

– Део техничке робе, кућне хемије и козметике потиче из земаља Европске уније – кажу у „Меркатору С”.

У организацији „Моја Србија”, која акцијом „Бирајмо домаће” жели да мотивише што више грађана да купују робу произведену у Србији, кажу да су користи од куповине домаћих производа бројне.

– Када дамо 100 динара за наш производ, често и до 95 динара остаје у земљи и одлази на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије и безбедност, а само пет динара путем профита у џепове власника фирме – истичу у „Мојој Србији”.

Милан Ристић, председник ове организације, објашњава и „законитост” понашања наших потрошача када је реч о куповини српске робе.

– Наши суграђани углавном купују основне животне намирнице домаћих произвођача, али већ код кућне хемије и других производа за домаћинство расте удео увозне робе. Што је производ сложенији, већи је удео продаје артикала из увоза – закључује Ристић.

Ознаку домаћег производа може да носи сва роба коју су произвели грађани Србије на територији наше земље, и то највећим делом од домаћих сировина.

– То значи да није важно чији је то бренд, све док је наш производ зато што већина новца којим је роба купљена остаје у земљи – кажу у „Мојој Србији”.

С. Деспотовић

----------------------------------------------------------

„Бирајмо домаће” у 30 градова

Караван „бирајмо домаће”, после шест недеља обилажења тридесет градова по Србији приведен је крају. У току акције којом су чланови организације „Моја Србија” желели да упознају грађане са добробитима куповине домаће робе подељено је више од 500.000 проспеката бирајмо домаће.

Једна од активности у току каравана било је и анкетирање потрошача.Пред њих је стављен захтев да у року од неколико минута наброје десет домаћих производа, а на основу ових података „Моја Србија” ће направити листу најпопуларнијих производа код нас.

У овој организацији кажу и да су реакције грађана билеизузетно позитивне и да ће са сличним акцијама наставити и у следећој години. „Моја Србија” позива потрошаче и дазарад очувања радних места, стандарда и побољшања квалитета производа, увек када имају могућност избора, бирају домаћу робу.

С. Д.