(Фото Д. Јевремовић)

Клиничко-болнички центар „Земун” добиће прву јединицу за палијативно збрињавање у Србији, односно објекат за боравак пацијената који болују од најтежих и неизлечивих болести. Јединица ће се налазити у оквиру одељења геријатрије ове куће, а новац за преуређење једног дела зграде на земунској Калварији донираће енглеска влада, уз подршку Европске уније и Министарства здравља. Циљ овог збрињавања је мање патње, више достојанства и бољи квалитет живота за најстарије и тешко оболеле суграђане.

Доктор Драгош Стојановић, директор КБЦ  „Земун”, каже да је суштина у прихватању оних пацијената који су у такозваној терминалној фази болести, код којих су завршене дијагностичке процедуре и лечење у здравственој установи. Такви болесници упућени су на кућно лечење, али је, каже др Стојановић, у једном тренутку болест напредовала и породица више није у стању да брине о њима. Нажалост, у таквим ситуацијама најчешће се може чути: „За њих више нема ни лека, ни наде”. А, ипак, неко треба да им се нађе при руци у последњим данима живота...
– Радићемо по упутствима Министарства здравља, а према плановима који се спроводе у 128 земаља. Чекамо да се уреде просторије и да се едукују кадрови. Одељење за палијативно збрињавање у почетку ће имати 20 кревета. Земунска болница је апострофирана као установа која ће имати пилот студију палијативног збрињавања у Србији, што значи да ће сви остали центри имати исте моделе по којима ће радити. Ми и сад на сличан начин приступамо умирућим болесницима – истакао је др Стојановић.

Према званичним подацима, у нашој земљи сваке године од малигних обољења оболи 30.000 људи, умре 20.000, а само у престоници од рака умре пет хиљада људи. Због тога је, сматрају стручњаци, отварање одељења за палијативно збрињавање велики корак ка хуманијем третману оних за које помоћи нема.

Доктор Стојановић напомиње да то није једина новина коју планирају да уведу, као и да имају велику жељу да земунска болница, која постоји већ 226 година и има 10 објеката, врати стари сјај.

– Око 120 болесника већ три године не може да буде примљено на лечење, јер три спрата установе не функционишу. Толико није радио ни операциони блок, па сад завршавамо рад на тражењу дозвола и одобрења за њихово преуређење. Невоље имамо и са старим објектима и опремом. У решавању проблема пуно нам значи помоћ Секретаријата за здравство и градоначелника Драгана Ђиласа – рекао је наш саговорник.

Велики успех бележи Служба трансфузиологије ове куће, која је у тренуцима када друге установе кубуре са недостатком крви успела да протекле године повећа број добровољних давалаца за 25 одсто. Докторка Весна Либек, начелница ове службе, помоћник директора болнице и заслужни грађанин Земуна за здравље у 2009. години, каже да су успели да прикупе 3,53 тоне крви, да су покрили потребе пацијената који се код њих лече, али и да су драгоцену течност давали другим клиникама.

– Ниједна операција није одложена због недостатка крви. Постигли смо висок стандард у раду и припремамо се за добијање акредитације која ће нам омогућити да се и даље бавимо овим послом. Чим се стекну услови, највероватније већ од марта, радићемо и у поподневним сатима за добровољне даваоце крви – додала је др Либек, наглашавајући да су у 2009. години обавили 200.000 лабораторијских анализа и 10.000 специјалистичких прегледа.

За следећу годину др Драгош Стојановић најављује почетак израде пројекта за изградњу прекосавског ургентног центра у једном делу земунске болнице, јер би његовим оснивањем КЦС био растерећен, а 800.000 људи би на овом месту тражило помоћ због ургентних стања. У плану је развој офталмолошке службе, хипербаричне медицине, онколошких грана медицине, интервентне кардиологије, проширење одељења дијализе... Радиће и на примени пројекта о раној дијагностици и третману рака дојке, а први корак ка том циљу је учешће на хуманитарној модној ревији која ће 14. фебруара бити одржана у Белом двору у организацији Фондације принцезе Катарине, где ће се сакупљати новац за опремање саветовалишта за лечење рака дојке у земунској болници.