Полице на којима су изложени делови маскирне одеће, опрема за камповање, спортски реквизити, медицински апарати, музички инструменти, грејна тела и још „триста чуда” упућују на понуду неке добро снабдевене робне куће у срцу престонице. Овај шаролики асортиман смештен је у раковичкој касарни „Кнежевац” у Улици oслобођења број 30. Тамо је почетком маја из земунске касарне „Алекса Дундић” премештен једини сабирно-продајни центар у Београду, познат у народу као „војни отпад” где се по прихватљивим ценама нуди половна и расходована опрема из инвентара Војске Србије.

– Кад се каже расходована опрема, људи обично мисле на неки „крш”. Међутим, овде се налазе артикли који и даље имају употребну вредност, али су, по војним стандардима, превазиђени – објашњава потпуковник Слободан Јовичић, координатор рада војних сабирно-продајних центара.

Да би пазарили на овом месту, заинтересовани грађани треба да било ког дана, осим петком и викендом, са личном картом и, наравно, новцем, дођу између 7.30 и 14 сати на пријавницу касарне.

Када зађу иза ограде, чека их продавница у којој се уз мало пара може приуштити доста ствари. Тако за 531 динар могу да набаве термос запремине 12 литара или двоглед. Фењери, ручне лампе, мали решои или војни опасачи стају 118 динара по комаду, колико треба издвојити и за килограм алуминијумских шипки за шаторску конструкцију.

Од војничких реквизита ту су торбице за 133 динара, СМБ кошуље и панталоне за по 89, маскирне ветровке за 310, беретке за 18, џемпери и борбени ранчеви за по 60 динара. Већи, транспортни ранац кошта 590 динара. Најјефтиније су, чини се, рукавице – 12 динара.

Бајкерима ће сигурно, бар када је о цени реч, пасовати мотоциклистичке панталоне од чисте коже за 944 динара, док скијаши за нешто више од 400 динара могу да приуште „еланове” скије са везовима и штаповима.

Специјалитет је поцинкована бачва запремине 200 литара, са знаком Вермахта, наслеђена из доба немачке окупације, која кошта 354 динара. Има ту и ЕКГ апарата, алатки за земљорадњу и копање, ћебади, душека, шаторских крила, мегафона, пећи на чврста горива, ручних виљушкара...

– Међу најтраженијим артиклима су гумени чамци, којих тренутно нема на лагеру. Просечна цена им је око 30.000. Ево, ја још чекам да стигну, па да купим себи један и да пловим по Морави, али никако да дођем на ред, иако сам координатор – шали се Јовичић.

Сваки артикал пролази кроз ригорозну контролу пре продаје. Петком, суботом и недељом рафови се попуњавају новим контингентима робе. Због тога је најбоље у куповину отићи понедељком. Није препоручљиво куповати сличне ствари на другим просторима који се издају за „војне отпаде”.

– Једини званични сабирно-продајни центар, осим у Раковици, налази се у Нишу, код касарне „Књаз Михаило”. Где год другде грађани виде натпис „војни отпад”, треба да знају да ће залутати на стовариште на коме ће им прекупци продати робу купљену код нас по знатно скупљој цени – упозорава мајор Мирослав Вуковић, заменик управника сабирно-продајног центра „Кнежевац”.

Међу муштеријама, према његовим речима, има разних људи. Кампери хрле по шаторска крила и пољске кухиње. Приватне лекарске и стоматолошке ординације пазаре медицинске апарате, санитетска средства и зубарске столице. Фирме за доставу готових јела купују велике термосе у којима чувају храну. Занимљиво је да падобранска платна масовно узимају земљорадници, да их распростру испод дрвећа на тло и тако прикупљају плодове који падају. И то није све.

– Долазе и многе познате личности, попут глумаца Ненада Јездића и Милана Гутовића, а код нас се снабдевају и филмске екипе за потребе снимања. Тако смо опремили тимове филмова „Турнеја”, „Свети Георгије убива аждаху”, „Чарлстон за Огњенку”... – набраја Вуковић.

Приход укњижен од делатности сабирно-продајних центара слива се у касу Министарства одбране где се користи за војне потребе. У плану је и да се нека војна возила, која се не продају на уобичајеним јавним лицитацијама, убудуће излажу у овом простору како би потенцијални купци могли изблиза да се увере у квалитет аутомобила, камиона, џипова или „пинцгауера” које ће моћи да купе.

Димитрије Буквић