Када би питали статистичаре за савет о запослењу сигурно би рекли да се највише исплати бити банкар на Чукарици. Они који у овој градској општини раде у такозваном финансијском посредовању имали су у току 2010. године највишу просечну плату у Београду, што показују подаци Градског завода за информатику и статистику. У њихове коверте, укључујући основну плату, порезе и доприносе, месечно се сливало 214.164 динара бруто зараде.

Није лоше ни банкарима у другим градским општинама. У Старом граду зарађивали су 190.394 динара месечно, што је четири пута више од републичког бруто просека у јануару (47.382), а у Новом Београду 135.581 динара. Али, не цветају руже банкарима у свим деловима града. Има и општина у којима финансијско посредовање није тако уносан посао, попут Звездаре, где је њихова просечна месечна бруто зарада прошле године износила 23.808 динара. Њихове колеге у Земуну зарађивале су 26.221 динара, а у Младеновцу свега 23.244 динара.

Нису само џепови банкара у појединим општинама били пуни у току 2010. године. Добро су прошли и запослени у државној управи и социјалном осигурању, нарочито у Сурчину где је, према подацима Завода за статистику, у току 2010. просечна бруто зарада износила 113.930 динара.

Исти извештај показује да је више од стотину хиљада динара износила и бруто зарада запослених у индустрији вађења руде и камена на територији Земуна, док су далеко изнад републичког просека и они који раде у производњи електричне енергије у Обреновцу. Њихова плата са порезима и доприносима износила је 91.080 динара, а друштво им праве и они који раде у пружању саобраћајних и услуга складиштења у Новом Београду са просечном бруто платом од 115.102 динара.

Најтањи су, у току 2010. године били новчаници оних који се баве пољопривредом, шумарством и водопривредом у Младеновцу чија је просечна бруто плата износила свега 24.112 динара, радници прерађивачке индустрије у Барајеву са 24.134 динара, али и грађевинари у Младеновцу са 22.711 динара. Ништа боље нису прошли ни житељи Барајева који раде у хотелима и ресторанима чија пуна зарада са порезима и доприносима износи свега 21.701 динар.

Што се тиче података за целу престоницу, просечна бруто плата Београђана је у току 2010. године износила 59.174 динара, што је како су навели у Заводу за статистику, 42.489 динара нето зараде. Посматрано по општинама, највећу плату имали су запослени на територији Старог града са месечном бруто зарадом од 79.861 динара, а следе житељи Новог Београда са 72.568 динара. На трећем месту су Лазаревчани са ковертом од 66.045 динара.

Подаци Завода за статистику говоре и да највише Београђана ради у трговини на велико и мало, њих 85.618, а следе послови са некретнинама у којима хлеб зарађује 53.206 становника престонице.

Стефан Деспотовић

-----------------------------------------

Ни у Београду плата не пуни потрошачку корпу

Просечна нето зарада у главном граду која је према последњим подацима Градског завода за статистику у фебруару износила 43.997 динара, није довољна за потрошачку корпу која вреди 52.701, 34 динара.

Како Београд има највиши просек плата у Србији, то значи да ни у једном граду у нашој земљи зарада није довољна за суму која је, према званичним подацима, потребна за месечно преживљавање трочлане породице.

------------------------------------------

Стандард у „слободном паду”

За прехрањивање породице месечно је потребно 70.000 динара, сматрају у организацијама за заштиту потрошача.

„У протеклих годину дана, због поскупљења хране, комуналија и пада вредности зараде, драстично се погоршао положај више од 80 одсто Београђана. Од друге половине прошле године стандард опада из месеца у месец. Све поскупљује мимо економске логике и за то су одговорне злоупотребе монопола и картелска договарања којих има у свим областима”,  рекао је Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.

---------------------------------------

Крај поскупљења

Милорад Мишковић, директор СОС маркета, рекао је да се са достављањем нових ценовника коначно стало и да најаве нових поскупљења, барем за сада, нема.

„Мислим да се стигло до горње границе и да су произвођачи увидели да више немају простора за подизање цена. Ниједан трговац није могао да избегне поскупљења, али трудимо се да држимо што ниже цене хлеба, млека, воћа, поврћа и прерађевина од меса, односно онога што се највише купује”, објаснио је Мишковић.