Слаткиши, кафа, алкохолна пића, козметика и кућна хемија појединих произвођача добили су претходних дана нове, више цене, а према информацијама из водећих трговинских ланаца, у току фебруара потрошаче очекује и поскупљење џемова, ајвара, меда и прерађевина од меса.

Захваљујући Уредби Владе Србије о ограничавању трговачких маржи, мирују цене основних животних намирница – шећера, уља, млека, брашна, меса... Очекује се да тако и остане бар до половине ове године до када уредба важи.

За који дан, средином месеца биће увећане и цене пиринча, и то од пет до 10 одсто, као и тестенина, од пет до 20 процената. Трговци кажу да су им добављачи као главне разлоге за најновије повећање цена навели поскупљење сировина, а не мирују ни ценовници дечјих пелена.

Што се пива и алкохолних пића тиче, они, према речима продаваца, поскупљују због раста акциза за ове артикле и то од седам одсто.

– Акцизе на ракију увећане су са 97,68 на 104,52 динара, а на пиво по литру са 18,47 на 19,76 динара. Тако, литар пива у пластичној флаши уместо 110,90 динара, сада кошта 117,90. Нове цене су већ на рафовима – објашњава један од престоничких трговаца.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да су најновија поскупљења разлог за забринутост.

– Она нису заснована на стварним трошковима пословања, већ на томе што многи искористе сваку прилику како би ценовнике погурали навише. Јер, и даље све мирује, курс евра је мање-више стабилан и цене пољопривредних производа су стабилизоване. Зашто онда у малопродаји цене расту? Говорио сам и раније и сада понављам да је то последица произвођачких и увозничких монопола. Стандард грађана у Србији ионако је низак, плате мирују, а при томе и даље велики број радника остаје без посла – оцењује Паповић, додајући да би произвођачи и трговци требало да се замисле ко ће моћи да купи оно што они нуде уколико се са поскупљењима настави.

– Маркети ће пожелети купаца – закључује Паповић.

То потврђују и најновије информације о пословању трговаца. Према подацима Републичког завода за статистику, промет робе у трговини на мало у Србији је у децембру 2011. године био 16,5 одсто мањи него у децембру 2010, а у периоду од јануара до децембра 2011. године био је умањен 16,7 одсто у поређењу са истим периодом у 2010.

И док стручњаци и економисти објашњавају да Србија није изоловано острво и да цене расту свуда на светском тржишту, из потрошачких организација поручују да није исто када прехрамбени производи поскупе просечном Србину, који само за храну издваја готово половину породичног буџета, или житељу неке од држава западне Европе, који у току целог месеца пуни фрижидер са свега десет или петнаест одсто плате.

– И тај податак да за пуко преживљавање издвајамо пола плате није у потпуности тачан јер он важи само за оне који имају просечну плату. А како многи Србији раде за једва нешто више од 20.000 динара, они све што зараде потроше само за храну – истиче Паповић.

У таласу поскупљења, неки произвођачи су саопштили и да ће снизити цене. Тако ће поједини производи „Пионира” и „Свислајона” појефтинити до 20 одсто, а компанија „Филип Морис” је објавила да је снизила цене неких цигарета, и то од пет до десет динара.

----------------------------------------------

Време распродаја

У многим европским градовима фебруар је месец великог обарања цена одеће и обуће. Тим се воде и трговци у Београду. Излози су препуни нападних реклама о снижењима, тоталним распродајама, немогућим „падавинама” цена... Све то је привлачно за купце, али кад су новчаници истањени – не вреди много. Рекламе су све веће, а правих куповина је све мање. Понекад се муштерије запитају кад виде нове оборене цене колико су оне реалне јер и даље су прилично недоступне. Мада, има радњи у којима и може поштено да се пробере. Зато, ко мари за дубоки минус, чим време дозволи – у поход на радње. Ј. С.