Цене у престоничким хотелима у просеку су 30 одсто више него у главним градовима земаља у окружењу, али без обзира на овај податак, тренд пораста броја ових објеката се наставља. Гостима је на располагању више од 50 смештајних јединица са 6.500 постеља у собама. Проблем је, донекле, што је већина хотела згуснута у „кругу двојке”, док се у Новом Београду који је најмногољуднија општина у Србији и ближи је Аеродрому „Никола Тесла” налази тек неколико. Слична је ситуација и у Земуну, али и другим деловима града.

– Највећи број категоризованих објеката има две, три и четири звездице. У овој групи најмасовнији су они са три и чине готово половину укупног броја свих хотела. Осим „Белгрејд арт хотела” који је управо отворен, очекујемо да ће ускоро услуге понудити и „Сквер најн” који ће се наћи у Васиној улици. Овај објекат требало би да буде једини у престоници који ће бити сврстан у категорију „пет +” звездица – објашњавају у Туристичкој организацији.

За скупоценије собе одлучују се углавном страни туристи или људи који су у Београду на пословном путовању. За хотеле који имају три, две, али и једну звездицу одлучују се домаћи гости. Невоља је што на пољу разврставања ових преноћишта по квалитету услуга постоји и извесна конфузија, јер је на снази стара категоризација, прописана 1994. године. У њу није увршћена ставка Интернета која је у свету одавно актуелна.

Домаће хотелијерство уназађује и то што, према незваничним тврдњама, многи недовољно транспарентно истичу своје ценовнике, тако да гости чак долазе у ситуацију да док не стигну до рецепције не знају колико ће заиста платити. Раније се догађало и да на Интернету поред имена објекта стоји једна цена, када муштерија позове телефоном саопште јој другу, а када дође до собе чује трећу. Недостаје и висококвалификовани кадар у угоститељској делатности, а виши стандарди могли би да се примене уз помоћ страних експерата.

За протеклих деценију и по од када је на снази актуелна категоризација, приватне фирме су постале већински власници бољих хотела. Нека здања су већ потпуно преуређена, а нека „очекују” да у новом руху отворе врата. Тако је за нови „Метропол палас” било већ најављивано отварање, али се то ни до данас није догодило.

Без обзира што се добар део угоститеља слаже да је престоници потребан већи број соба са високим квалитетом услуга, постоји и опасност да због њихових цена они постану неуспела инвестиција без клијентеле. Управо та шароликост и разлика у новчаним надокнадама једна је од главних карактеристика наших хотелијерских капацитета –најјефтиније ноћење у престоници у некој једнокреветној соби са једном звездицом износи око 20 евра, док се нека луксузна просторија овог типа наплаћује и до 280 евра за ноћ. Најповољније једнодневно двокреветно преноћиште стаје око 40, а најскупље и целих 300 евра, што је у Србији, тек мало мање од просечне месечне зараде.

Н. Белић