Стан од 30 квадрата са клима-уређајем, америчким плакаром, кабловском телевизијом и новим намештајем у Улици Стевана Дукића на Карабурми власник већ месецима не може да изда. Да нађе нове закупце није му, каже, помогло ни то што је цену са 200 евра спустио на 170.

– Пет година издајем стан и до сада се није дешавало да дуже од десет дана буде празан. Међутим, у последња три месеца нема заинтересованих. Спреман сам да га издам и за 150 евра, само да покријем трошкове – каже станодавац.

Његов случај није усамљен. Агенције за изнајмљивање некретнина на лагеру имају и по 1.000 празних станова, од гарсоњера до четворособних, које не могу да изнајме иако су квадрати у последњих годину дана појефтинили и до 40 одсто.

Срђан Лончаревић, власник агенције „Славија рента” која некретнине искључиво изнајмљује, сматра да је такво стање на тржишту последица економске кризе, слабе тражње и велике понуде чак и малих станова у центру града и Новом Београду, којих раније није било довољно.

– Стране компаније престале су да отварају нова представништва и не шаљу своје људе у Београд. Пословни свет и дипломате који су остали овде имају смањене буџете тако да куће од 300 квадрата са гаражом, базенима и великим двориштем, за које су кирију пре две године плаћали 3.000 евра, замењују становима од 150 квадрата у центру. Они сада коштају троструко мање од кућа на Сењаку и Дедињу, који се не могу издати ни за 1.500 евра – објашњава Лончаревић.

Највећи пад цена погодио је непокретности у Миријеву, на Карабурми и у насељу Браћа Јерковић, каже Каћа Лазаревић, директорка агенције „Алка”.

– У тим деловима града станови око 50 квадрата могу да се изнајме за 200 евра и има их колико хоћете. То није чудно када се на Врачару двособан стан опремљен новим намештајем, постељином, посуђем, белом техником и климом нуди за 350 евра – наглашава Лазаревићева.  

Приметан је и тренд „миграције” подстанара, који су сада у прилици да за готово исти износ ренте дођу до боље локације или више квадрата. И студенти су променили навике.

– Они се удружују и по четворо их живи у стану од 90 квадрата. Кирију од 450 евра и трошкове деле. То им је исплативије него да као некада за гарсоњеру или једнособне станове дају и по 300 евра, колико су раније станодавци тражили на потезу од Калемегдана до Вуковог споменика – истиче Лончаревић.

Власници станова прибегавају и новим методама како не би остали без сигурног прихода. Уместо да станове рентирају на дужи период, задовољни су да нађу и станаре на дан-два. Рачунају да ће с ценом од 30 до 50 евра, што је јефтиније од дневног хотелског смештаја, бити конкурентни. Али, и ова стратегија не гарантује стабилан профит.

– Када је одлучила да стан издаје дневно, једна моја познаница је првог месеца зарадила 1.200 евра, следећег само 200, а већ неколико месеци стан је празан, јер нема заинтересованих – каже Лазаревићева.

Њен колега Лончаревић очекује да ће за мање од месец дана понуда слободних станова бити још богатија јер ће студенти отказати закупе преко лета зато што знају да ће крајем августа и у септембру моћи да их изнајме за исте паре.

----------------------------------------------

Мање превара

Да ли због мање тражње или зато што су дивљи посредници који издају некретнине променили делатност, од прошле зиме није било притужби на рад агенција, каже адвокат Мирко Мирковић, заступник Удружења подстанара „Велеград”, које се од 1994. године бори да заштити њихова права.

– Коначно се уводи ред у ову област и много је мање проблема него пре годину дана. Раније је било на стотине лажних агенција које нису истицале назив и седиште фирме, отварале рачун и издавале фискалне рачуне. Посредници који су остали у овом послу почели су да раде у складу са Законом о приватним предузетницима, а контроле полиције, финансијске и тржишне инспекције дале су резултате – објашњава Мирковић.