Posle veoma slabog odziva na decembarski apel potrošačima „Vodovoda i kanalizacije” da na rate izmire dugovanja koja se bliže cifri od četiri milijarde dinara, radnici ovog preduzeća u novoj godini krenuli su odlučno da zavrću slavine neplatišama. Ovi međutim „iz petnih žila” brane vodu koju koriste za džabe, pa kako kaže Dragoslav Bulatović, pomoćnik generalnog direktora za tehnoekonomske poslove, umeju čak da zaključaju i zarobe vodovoddžije koje im u dvorištu „pritežu cevi” ili jednostavno puste psa na njih.

Oni kod kojih mogu pokucati na vrata u nameri da ih isključe iz sistema dok ne izmire račune jesu firme i individualna domaćinstva i „Vodovodu” duguju 1,8 milijardi dinara. Ali ostaje pitanje šta je sa dužnicima koji žive u zgradama i vodu plaćaju preko objedinjenog sistema „Infostana”. Njihova dugovanja još su veća i kreću se oko dve milijarde dinara. Gotovo da nema stambene zgrade u gradu u kojoj se ne nađe neki nemarni komšija koji gomila neplaćene račune ili izdaje stan podstanarima koji upražnjavaju ovu praksu. I pored toga, vode uvek imaju jer je susedi plaćaju, a, kako i Bulatović potvrđuje, takve neplatiše nemoguće je isključiti, jer su stanovi priključeni na zajedničke vodomere.

Jedini lek protiv njih je, kaže, tužba koju pokreće „Infostan”. I dok onima koji imaju fabrike i kuće voda obično biva automatski isključena sa pokretanjem sudskog postupka, sugrađani koji žive u stanovima obično nastavljaju da je troše i dok čekaju presudu. Bulatović priznaje da suđenja umeju da se otegnu, pa se postavlja pitanje da li su dužnici u stanovima ipak u boljem položaju od onih u domaćinstvima.

– Pravedno ili ne, takav je režim poslovanja. Nemoguće je da isključimo samo jedan ili dva stana u zgradi, pa neplatiše iz tih objekata imaju vodu i dok se vodi sudski postupak, iako je ne plaćaju. Kazna je što na kraju moraju da plate sve zaostale račune plus kamatu na njih koja se menja iz meseca u mesec. Na teret im takođe padaju i sudski troškovi. Ne možemo se pohvaliti da se žalbeni procesi okončavaju baš brzo. Umeju da budu veoma spori, ali to je jedini način da naplatimo dugovanja – ističe Bulatović.

Tužba protiv građana mora biti pokrenuta u roku od godinu dana od neplaćanja računa, dok je za pravna lica za nju dat vremenski period od tri godine.

Veliki problem „Vodovod” ima sa starim tržnim centrima, u kojima svaki lokal ima svog gazdu. Kao i u zgradama, uvek se nađe neki koji ne izmiruje račune. Zato su, kaže Bulatović, spremni da o svom trošku ili polovično sa vlasnicima lokala razvedu instalacije do svake radnje zasebno, kako bi mogli da isključe vodu dugogodišnjim neplatišama. Na sreću, veliki šoping molovi, poput „Delta sitija” i „Ušća” nisu nastavili ovu tradiciju, jer je u njima po jedan vlasnik koji na vreme plaća vodu.

D. Jokić