После веома слабог одзива на децембарски апел потрошачима „Водовода и канализације” да на рате измире дуговања која се ближе цифри од четири милијарде динара, радници овог предузећа у новој години кренули су одлучно да заврћу славине неплатишама. Ови међутим „из петних жила” бране воду коју користе за џабе, па како каже Драгослав Булатовић, помоћник генералног директора за техноекономске послове, умеју чак да закључају и заробе водоводџије које им у дворишту „притежу цеви” или једноставно пусте пса на њих.

Они код којих могу покуцати на врата у намери да их искључе из система док не измире рачуне јесу фирме и индивидуална домаћинства и „Водоводу” дугују 1,8 милијарди динара. Али остаје питање шта је са дужницима који живе у зградама и воду плаћају преко обједињеног система „Инфостана”. Њихова дуговања још су већа и крећу се око две милијарде динара. Готово да нема стамбене зграде у граду у којој се не нађе неки немарни комшија који гомила неплаћене рачуне или издаје стан подстанарима који упражњавају ову праксу. И поред тога, воде увек имају јер је суседи плаћају, а, како и Булатовић потврђује, такве неплатише немогуће је искључити, јер су станови прикључени на заједничке водомере.

Једини лек против њих је, каже, тужба коју покреће „Инфостан”. И док онима који имају фабрике и куће вода обично бива аутоматски искључена са покретањем судског поступка, суграђани који живе у становима обично настављају да је троше и док чекају пресуду. Булатовић признаје да суђења умеју да се отегну, па се поставља питање да ли су дужници у становима ипак у бољем положају од оних у домаћинствима.

– Праведно или не, такав је режим пословања. Немогуће је да искључимо само један или два стана у згради, па неплатише из тих објеката имају воду и док се води судски поступак, иако је не плаћају. Казна је што на крају морају да плате све заостале рачуне плус камату на њих која се мења из месеца у месец. На терет им такође падају и судски трошкови. Не можемо се похвалити да се жалбени процеси окончавају баш брзо. Умеју да буду веома спори, али то је једини начин да наплатимо дуговања – истиче Булатовић.

Тужба против грађана мора бити покренута у року од годину дана од неплаћања рачуна, док је за правна лица за њу дат временски период од три године.

Велики проблем „Водовод” има са старим тржним центрима, у којима сваки локал има свог газду. Као и у зградама, увек се нађе неки који не измирује рачуне. Зато су, каже Булатовић, спремни да о свом трошку или половично са власницима локала разведу инсталације до сваке радње засебно, како би могли да искључе воду дугогодишњим неплатишама. На срећу, велики шопинг молови, попут „Делта ситија” и „Ушћа” нису наставили ову традицију, јер је у њима по један власник који на време плаћа воду.

Д. Јокић