Posle dvanaest godina borbe da spreči nelegalnu gradnju i za to utrošenih oko 40.000 evra, porodica Kostić iz Ulice Milovana Jankovića 24 u Beogradu dobila je bitku ali ne i rat – pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu dokazali su da im je povređeno pravo na mirno uživanje svojine jer im je komšija uz kuću bespravno sazidao objekat od oko 300 kvadratnih metara. Bez obzira na to što je sud u Strazburu u slučaju „Kostić protiv Srbije” prvi put u novembru 2008. godine doneo presudu za nelegalnu gradnju na našim prostorima, a u njihovu korist, i obavezao opštinu Voždovac da poruši divlje sazidan objekat koji ugrožava dom Kostića, ni posle devet meseci od pravosnažnosti presude sporna kuća nije srušena. Razlog je, tvrde u opštini Voždovac, što je vlasnik nelegalnog objekta 2003. godine podneo zahtev za legalizaciju.

Drama porodice Kostić, kaže Zorka, počela je 1997. godine kada je komšija M. P. kupio kuću do njihove, porušio je i počeo da zida novu. Građevinsku dozvolu za delimičnu rekonstrukciju dobio je godinu dana kasnije i na osnovu nje je mogao svoj stan da uveća za oko 100 kvadrata. Posle posete opštinske građevinske inspekcije utvrđeno je da je M. P. odstupio od dozvole i naloženo mu je 11. septembra 1998. godine da poruši deo konstrukcije koji je podignut suprotno građevinskoj dozvoli. On je u međuvremenu podneo novi zahtev za dobijanje dozvole, a opština je 24. septembra izdala privremenu odluku u njegovu korist. Drugostepeni organ dva meseca posle ukida tu odluku i vraća predmet na ponovno odlučivanje. Opštinska inspekcija je 13. jula 1999. godine odbila zahtev M. P. za dobijanje građevinske dozvole.

U presudi Evropskog suda za ljudska prava piše da je istog dana u tehničkom izveštaju zabeleženo da je posle „nedavnih padavina i građevinskih radova koje je preduzeo M. P., imovina podnosioca predstavke (Zorke i Nedeljka Kostića) ozbiljno oštećena. Malter je pao, zidovi su napukli, a u prostorijama su se pojavile obimna vlaga i curenje”.

– Naša kuća od 60 kvadrata godinama propada. Krov je ulegao, zagrađeni su nam prozori od kupatila, a kako se bespravni objekat koji je za dva metra viši naslanja na naš sve padavine slivaju se na moj dom – objašnjava Zorka Kostić.

Kada su Kostići izgubili strpljenje i poverenje u nadležne institucije na čija su vrata zakucali, 2003. godine obratili su se za pomoć Sudu za ljudska prava u Strazburu. On je između ostalog utvrdio da se samo postojanje neovlašćene gradnje smatra mešanjem u pravo na mirno uživanje svojine. Tužena strana, Republika Srbija imala je tri meseca da se žali na presudu što nije učinila. Presuda je postala pravosnažna 25. februara, a Republika Srbija je obavezna da izvrši rešenje o rušenju koje je donela opština Voždovac u septembru 1998. u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude i da Kostićima uplati 4.000 evra na ime nematerijalne štete.

– Novac smo dobili pre 25. februara. Godinama smo maltretirani i ne odustajemo dok se objekat ne poruši. Presuda je poruka svim ljudima sa sličnim problemom da imaju kome da se žale i da građanin nije sam u borbi protiv svemoćne opštine – naglašava Kostićeva.

Odgovor zašto sporni objekat još nije porušen bar zasad leži u činjenici da je, kažu u opštini Voždovac, M. P. podneo zahtev za legalizaciju 2003. godine.

– Prema starom ali i novom Zakonu o planiranju i izgradnji tek posle okončanja postupaka za legalizaciju objekti se mogu rušiti. Jedina mogućnost da se ne poruši je da se suvlasnici parcele na Voždovcu dogovore. U suprotnom kada se završi legalizacija postupićemo po presudi i srušićemo oba objekta jer su nelegalna – objasnio je Milan Bojović, načelnik opštinske uprave Voždovca.

Međutim postavlja se pitanje zašto je opština čekala pet godina i nije porušila bespravnu kuću pre nego što je slučaj dospeo u Strazbur, i pre nego što je zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine dozvoljena legalizacija divlje podignutih kuća. Uostalom Strazbur je odbacio postupak legalizacije kao izgovor odlaganja rušenja, a Srbija izbegavanjem da postupa prema presudi krši obaveze prema sudu.  

Bez obzira na činjenice i okolnosti presuda Evropskog suda za ljudska prava je obavezujuća za državu Srbiju, poručuje Vladimir Todorić, direktor Pravnog foruma.

– Država se ne može pozivati da je rušenje nemoguće zato što je investitor podneo zahtev za legalizaciju. Ukoliko se ne izvršavaju presude suda u Strazburu moguće su političke posledice. Srbija je i dalje u monitoringu pred Savetom Evrope kao nova članica, i ako imamo probleme u izvršavanju presuda to će se negativno odraziti na izveštaj Saveta Evrope – objašnjava Todorić.