После дванаест година борбе да спречи нелегалну градњу и за то утрошених око 40.000 евра, породица Костић из Улице Милована Јанковића 24 у Београду добила је битку али не и рат – пред Европским судом за људска права у Стразбуру доказали су да им је повређено право на мирно уживање својине јер им је комшија уз кућу бесправно сазидао објекат од око 300 квадратних метара. Без обзира на то што је суд у Стразбуру у случају „Костић против Србије” први пут у новембру 2008. године донео пресуду за нелегалну градњу на нашим просторима, а у њихову корист, и обавезао општину Вождовац да поруши дивље сазидан објекат који угрожава дом Костића, ни после девет месеци од правоснажности пресуде спорна кућа није срушена. Разлог је, тврде у општини Вождовац, што је власник нелегалног објекта 2003. године поднео захтев за легализацију.

Драма породице Костић, каже Зорка, почела је 1997. године када је комшија М. П. купио кућу до њихове, порушио је и почео да зида нову. Грађевинску дозволу за делимичну реконструкцију добио је годину дана касније и на основу ње је могао свој стан да увећа за око 100 квадрата. После посете општинске грађевинске инспекције утврђено је да је М. П. одступио од дозволе и наложено му је 11. септембра 1998. године да поруши део конструкције који је подигнут супротно грађевинској дозволи. Он је у међувремену поднео нови захтев за добијање дозволе, а општина је 24. септембра издала привремену одлуку у његову корист. Другостепени орган два месеца после укида ту одлуку и враћа предмет на поновно одлучивање. Општинска инспекција је 13. јула 1999. године одбила захтев М. П. за добијање грађевинске дозволе.

У пресуди Европског суда за људска права пише да је истог дана у техничком извештају забележено да је после „недавних падавина и грађевинских радова које је предузео М. П., имовина подносиоца представке (Зорке и Недељка Костића) озбиљно оштећена. Малтер је пао, зидови су напукли, а у просторијама су се појавиле обимна влага и цурење”.

– Наша кућа од 60 квадрата годинама пропада. Кров је улегао, заграђени су нам прозори од купатила, а како се бесправни објекат који је за два метра виши наслања на наш све падавине сливају се на мој дом – објашњава Зорка Костић.

Када су Костићи изгубили стрпљење и поверење у надлежне институције на чија су врата закуцали, 2003. године обратили су се за помоћ Суду за људска права у Стразбуру. Он је између осталог утврдио да се само постојање неовлашћене градње сматра мешањем у право на мирно уживање својине. Тужена страна, Република Србија имала је три месеца да се жали на пресуду што није учинила. Пресуда је постала правоснажна 25. фебруара, а Република Србија је обавезна да изврши решење о рушењу које је донела општина Вождовац у септембру 1998. у року од шест месеци од правоснажности пресуде и да Костићима уплати 4.000 евра на име нематеријалне штете.

– Новац смо добили пре 25. фебруара. Годинама смо малтретирани и не одустајемо док се објекат не поруши. Пресуда је порука свим људима са сличним проблемом да имају коме да се жале и да грађанин није сам у борби против свемоћне општине – наглашава Костићева.

Одговор зашто спорни објекат још није порушен бар засад лежи у чињеници да је, кажу у општини Вождовац, М. П. поднео захтев за легализацију 2003. године.

– Према старом али и новом Закону о планирању и изградњи тек после окончања поступака за легализацију објекти се могу рушити. Једина могућност да се не поруши је да се сувласници парцеле на Вождовцу договоре. У супротном када се заврши легализација поступићемо по пресуди и срушићемо оба објекта јер су нелегална – објаснио је Милан Бојовић, начелник општинске управе Вождовца.

Међутим поставља се питање зашто је општина чекала пет година и није порушила бесправну кућу пре него што је случај доспео у Стразбур, и пре него што је законом о планирању и изградњи из 2003. године дозвољена легализација дивље подигнутих кућа. Уосталом Стразбур је одбацио поступак легализације као изговор одлагања рушења, а Србија избегавањем да поступа према пресуди крши обавезе према суду.  

Без обзира на чињенице и околности пресуда Европског суда за људска права је обавезујућа за државу Србију, поручује Владимир Тодорић, директор Правног форума.

– Држава се не може позивати да је рушење немогуће зато што је инвеститор поднео захтев за легализацију. Уколико се не извршавају пресуде суда у Стразбуру могуће су политичке последице. Србија је и даље у мониторингу пред Саветом Европе као нова чланица, и ако имамо проблеме у извршавању пресуда то ће се негативно одразити на извештај Савета Европе – објашњава Тодорић.