Београд

Ниче кров уместо згаришта у КБЦ „Др Драгиша Мишовић”

Привремена конструкција за десетак дана спречиће пропадање и омогућити сређивање унутрашњости зграде. – Др Радисав Шћепановић: Била би брука за Београд да се до краја године оштећено здање не врати у погон

Од јутра до мрака градитељи постављају и закивају дрвене греде (Фото А. Васиљевић)

Ниче кров на централној болници Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић”, чији је последњи спрат изгорео крајем октобра прошле године. Згариште је рашчишћено, уверила се јуче екипа „Политике”. Од јутра до мрака већ десетак дана градитељи постављају, причвршћују, закивају дрвене греде. Још толико времена им је потребно да подигну, за почетак привремену, конструкцију која ће спречити пропадање унутрашњости здања.

Од временских услова зависи да ли ће ургентна санација крова бити завршена у планираном року. Посао је поверен београдској фирми  „Спектар РСД”.

–  Важно је да подигнемо кров што пре да би могло да почне преуређење етажа. Али не могу да дозволим радницима да се попну на врх здања уколико температура буде испод нуле и градилиште буде оковано ледом –  појашњава  Александар Бошковић,  директор „Спектра РСД”, извођача радова.

Основу последњег спрата чини око 700 метара квадратних, међутим, он каже да због заштите бочних страна површина покривача мора бити већа за  500 квадрата.

Чим буде завршен привремени кров и пре него што буде изграђен трајни, почеће уређивање спратова горелог здања, најављује професор др Радисав Шћепановић,  директор КБЦ  „Др Драгиша Мишовић”.

– У првој смо фази преуређења. Привремена конструкција израста у кров који ће штитити унутрашњост зграде. У међувремену, док не буде саграђен комплетно нов, сређиваћемо оно што можемо. Спрат по спрат, почев од од чишћења, кречења, па све до опремања интензивне неге, операционих сала и других делова клинике –  планира Шћепановић.

Електроинсталације, за које се сумња да су узрок пожара, проверене су. Бујица је оштетила жице и канале кроз које су разведене. Струјне ормаре стручњаци су затекли до пола напуњене водом. Тек када здање буде наткривено, биће прикључено на електричну мрежу.

Скупоцени медицински уређаји којом се ова здравствена установа дичила прегледани су  у специјализованим  сервисима.

– Поједини су сачувани, али и мање или више оштећени. Треба да утврдимо шта је за поправку, шта није. Међу уништеним има и апарата, који, рецимо коштају два милиона динара, а штета је милион и осамсто – наводи др Шћепановић и каже да укупна штета узрокована пожаром, гашењем ватре и временским непогодама није процењена. Сматра да коначан биланс неће бити познат док се не преуреде све инсталације.

„Дунав осигурање”,  рекао је он, уплатило је аванс за рашчишћавање згаришта и изградњу крова.

– Коректни су. До сада су на рачун КБЦ-а легле две уплате укупне вредности око двадесет пет милиона динара. На наменске рачуне за обнову болнице донације уплаћују и добротвори. Људи воле конкретно да знају где су уложили новац. Очекујемо да ће донатора бити више када буду могли да се похвале, када се буде прочуло на пример да је „Политика” обновила операциону салу на трећем спрату – кроз осмех појашњава др Шћепановић.

Одељење хирургије измештено у здање уролошке клинике ради пуном паром.

– Гужва је велика али нема дугог чекања. Под принудним околностима дневна хирургија ради ујутру и после подне, а требало би да проширимо капацитет амбуланти – напомиње он и процењује: „Била би брука за Београд да се до краја године оштећено здање не врати у погон. Колеге из Клиничког центра Србије боре се са повећаним бројем хитних случајева. Осећају да смо испали из колосека, то је велики губитак за здравство, и сви једва чекају да прорадимо”.

-----------------------------------------------------------

Два милиона за „зрно песка”

Клиничко-болнички центар  „Др Драгиша Мишовић – Дедиње”  унапредиће дијагностику и бригу о здрављу пацијената новим уређајима за које је из касе Градског секретаријата за здравство издвојено два милиона динара. Дедињске болнице добиће по апарат за хемофилтрацију (примењен у терапији замене функције бубрега, лечења сепсе, акутног панкреатитиса) и за неинвазивну вентилацију (вештачко дисање), спирометар и два монитора намењена пацијентима који леже на кардиолошком одељењу.

– Ови апарати су нам потребни да бисмо радили по стандардима. Понадао сам се да је реч о уређајима који су уништени у пожару. У поређењу са доградњом и опремањем гореле болнице то је зрно песка на градилишту – искрен је Шћепановић.

М. Симић

објављено: 12/01/2010

Последњи коментари

miko  | 12/01/2010 16:57

tekst je koncizan i veoma informativan

milivoje serbner | 12/01/2010 19:41

verujem da postoji neki fond, gde mogu da se ulozi dobrovoljni prilog za obnovu boolnice? Molim vas da ubuduce uvek prilozite informacije te vrste!
Hvala

Dorcolac  | 14/01/2010 10:38

Tekst nema glavnu informaciju: ko je odgovoran za izbijanje pozara? Sta je sa istragom? Da li ce biti kao sa JD pozoristem? Ljudi, uvek je neko kriv, a unisten objej=kt je placen novcem poreskih obveznika, dakle, nasim parama.