На списку назива престоничких улица најновијом одлуком Градске управе нашло се 26 нових имена, а међу заслужнима којима је указана ова част највише је спортиста. За њима следе научници, књижевници, уметници... По броју локација на којима ће бити уписане нове адресе предњаче рубни крајеви града на местима где су се постојећа насеља највише проширила. Овом променом обухваћени су углавном делови појединих улица који су до сада били заведени под редним бројевима.

– Највише нових имена додељено је у Новом Београду и на Палилули. Важно је да се не ради о преименовању, већ да се одлука односи само на оне улице које су имале привремени катастарски назив, најчешће под неким бројем, а не по личности или појму којима би тако била одузета ова почаст. Тако се, на пример, Водоводска – трећи део сада зове по чувеном ватерполисти Милану – Галету Мушкатировићу – истиче Слободан Станимировић, председник Комисије за споменике и називе тргова и улица.

Он наводи да су се међу најуспешнијим спортистима који су задужили престоницу и некадашњу Југославију и због тога добили своје јавне површине осим ватерполиста нашли и фудбалери, атлетичари, стонотенисери, атлетичари, кошаркаши...

– Када смо доносили одлуку да се посленицима из света спорта одужимо на овај начин консултовали смо се са Олимпијским комитетом Србије који предлаже имена. Најбитнији критеријум јесте да се одаберу они који су најзаслужнији и да нико од њих не буде запостављен. Обично се ради о освајачима медаља и бројних трофеја, познатим широм света – објашњава Станимировић.

Како наводи председник Комисије за споменике и називе тргова и улица, један од услова да би нека јавна површина била „крштена” по истакнутој личности јесте и да од њене смрти прођу најмање три године.

– Такав је случај и са фудбалском легендом Стјепаном Бобеком, који ће улицу добити чим прође овај период. Када је реч о његовом колеги Рајку Митићу, намера је да одлука чланова комисије буде једногласна, па ће и њему ова почаст бити указана ускоро – каже Станимировић.

Осим спортиста, у престоници је најновијом одлуком града свој кутак коначно добила и Милева Марић-Ајнштајн, научница и супруга Алберта Ајнштајна.

– Њој је додељена новобеоградска улица између Савског насипа и Виноградске паралелна са Др Ивана Рибара у истоименом насељу. Два платоа од сада носе и имена режисерке Соје Јовановић и песника Раше Ливаде. За разлику од спортиста, када је реч о научницима, уметницима, државницима и другим значајним личностима, углавном добијамо појединачне предлоге суграђана, на основу којих процењујемо да ли би требало доделити сугерисане називе. Свакако да најновија одлука комисије није последња и да ћемо на наредним седницама наставити да на овај начин чувамо успомене на најзаслужније суграђане. Задржаћемо досадашњу праксу да не буде преименовања, већ само промена привремених катастарских назива – закључује Станимировић.

Н. Белић

-----------------------------------------------------------

Момчило Тепавица – тенисер, рвач, дизач тегова и архитекта

Момчило Тепавица, један од спортиста који су најновијом одлуком Градске управе добили своју улицу, први је Србин који је освојио медаљу на Олимпијским играма, а учествовао је на овом такмичењу у Атини 1896. године. Будући да је био Новосађанин, такмичио се под заставом тадашње Мађарске (Аустрија и Угарска имале су одвојене екипе), а по професији је био архитекта.

Освојио је бронзано одличје у тенису и пето место у рвању грчко-римским стилом. У дизању тегова, дисциплини у којој је сматран фаворитом, заузео је шесто место због повреде. Приликом подизања тегова једном руком покушао је да подигне терет предвиђен за обе руке и тада му је пукао мишић у левом рамену. Следећег дана појавио се са завојем и успео да подигне 80 килограма. Упркос повреди, успео је да тријумфује у тенису.