Meni

Beograd

Od skupštinske većine zgrade zavisi da li će biti nadgradnje

Nijedno nadziđivanje ili pripajanje zajedničkih prostorija, koje posle 20. aprila nisu dobile saglasnost svih vlasnika zgrade, nisu legalizovane

(Foto L. Adrović)

Ako budu usvojene izmene Zakona o održavanju stambenih zgrada, prema kojima će za nadgradnju ili pripajanje zajedničkih prostorija biti potrebna saglasnost većine članova skupštine zgrade, najviše razloga za slavlje imaće vlasnici nelegalnih objekata. Da bi legalizovali vešernicu koju su pripojili stanu, oni su od aprila ove godine morali da obezbede stopostotni pristanak vlasnika stanova, što je u praksi gotovo nemoguće.

Do aprila, potpis vlasnika više od polovine površine objekta bio je, prema zakonu iz 1995. godine, uslov za nadogradnju, pretvaranje zajedničkih prostorija u stambenu jedinicu ili poslovni prostor, kao i pripajanje zajedničkih prostora susednom stanu ili poslovnoj prostoriji. Te odredbe Ustavni sud je u aprilu proglasio neustavnim. U obrazloženju odluke on nije izričito naveo da je neophodna saglasnost svih vlasnika zgrade, ali su njegov stav svi tumačili kao da je potrebno.

– Nijedna nadgradnja ili pripajanje zajedničkih prostorija, koje posle 20. aprila nisu dobile saglasnost svih vlasnika zgrade, nisu legalizovane. Investitorima koji su do tog datuma imali zaključene ugovore sa skupštinama zgrada, prihvatali smo kao svojinski osnov za izdavanje građevinske dozvole – kaže Dalibor Biševac, zamenik sekretara za legalizaciju.

I u opštini Zvezdara potvrđuju da su isto postupali.

– Tačno je da u odluci Ustavnog suda ne stoji eksplicitno da treba saglasnost svih vlasnika, ali po logici sledi da je potrebna, jer i Zakon o svojinsko-pravnim odnosima kaže da za bilo koje uređivanje zajedničke imovine treba pristanak svih vlasnika – objašnjavaju u opštini Zvezdara.

Odluka Ustavnog suda se ne primenjuje na one primere nadgradnje ili adaptacije koji su pravosnažno okončani i u kojima su investitori već dobili upotrebne dozvole i uknjižili nepokretnost. Od 21. aprila teče rok od šest meseci u kome građani mogu da se žale ako im je povređeno pravo na osnovu konačnih i pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu zakona čije su odredbe proglašene neustavnim. U opštini Vračar kažu da su im do sada stigle tri takve žalbe.

– Prosledili smo ih drugostepenom organu, odnosno gradu i od Sekretarijata za imovinsko pravne poslove još nismo dobili odgovor – kaže Aleksandar Ivanović, član opštinskog veća Vračara.

Dok oni čekaju povratnu informaciju, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja uputilo je u skupštinu izmene zakona. Predložili su da ubuduće za promenu namene bude dovoljna saglasnost većine članova skupštine zgrade.

Aleksandra Damnjanović-Petrović, zamenica ministra, poriče da su izmene u suprotnosti sa odlukom Ustavnog suda, iako zvanično mišljenje najviše pravne institucije nije stiglo u ministarstvo. 

– Tražili smo tumačenje odluke Ustavnog suda i usmeno mi je potvrđeno da ona ne zahteva 100 odsto saglasnosti. U konsultacijama sa predstavnicima Ustavnog suda proveren je predlog izmena zakona o održavanju stambenih zgrada i on jeste u skladu sa odlukom Ustavnog suda i najvišim pravnim aktom države – tvrdi Damnjanović-Petrović.

Ustavni sud nije konsultantska kuća i njegove odluke imaju snagu zakona, odnosno on odlučuje, a ne savetuje, kaže Zoran Ivošević, profesor pravnog fakulteta Univerziteta „Union” i bivši sudija Vrhovnog suda Srbije. On nije čitao odluku Ustavnog suda, ali ako se iz nje može zaključiti da je neophodan pristanak svih vlasnika u zgradi, to nije isto što i saglasnost

većine članova skupštine zgrade, kako to predviđa predlog ministarstva za izmene zakona.

– Možda je ministarstvo nezvanično razgovaralo sa nekim članom Ustavnog suda, ali njegov stav se ne može menjati u konsultacijama sa bilo kim, pa ni sa predsednikom Ustavnog suda. Ministarstvo bi predloženim izmenama moglo da ponovi istu grešku i donese zakon koji će biti defektan kao i onaj za koji je Ustavni sud rekao da je neustavan – izričit je Ivošević.

U Ustavnom sudu kažu da nisu imali zvanične konsultacije sa ministarstvom jer to nije njihova praksa. Od ministarstva su dobili zahtev za pojašnjenje odluke.

– Ne možemo unapred komentarisati predložene izmene zakona o održavanju stambenih zgrada. Objavićemo saopštenje u vezi sa našom odlukom koja je pojedine odredbe zakona o održavanju stambenih zgrada stavila van snage – kažu u Ustavnom sudu.

Možda se naznake za ustavno rešenje ovih dilema mogu naći u izjavi koju je Dragiša Slijepčević, predsednik Ustavnog suda, dao medijima. On je kazao kako je pitanje budućeg odlučivanja o nadogradnji ili preuređenju zajedničkih prostorija sada u nadležnosti skupštine stanara, koja odlučuje većinom glasova. Svaki stanar će imati priliku da se izjasni bez obzira na površinu svog stana ili lokala.

Čak i da poslanici republičkog parlamenta izglasaju izmene zakona kakve je predložilo ministarstvo zavrzlamama neće, ipak, biti kraj. Moguće je, na primer, da u zgradi od pet stanova, jedna osoba bude vlasnik tri. To bi značilo da on u ime cele zgrade odlučuje o preuređenju zajedničkih prostorija ili nadogradnji. Preostali vlasnici mogu da se bune i ljute koliko hoće, ali ga neće moći nadglasati u skupštini zgrade.

----------------------------------------------

Šta je rekao Ustavni sud

U obrazloženju odluke kojom je Ustavni sud oborio pojedine odredbe Zakona o održavanju stambenih zgrada piše da je utvrđeno da se do tada etažni vlasnici kojima pripada manje od polovine ukupne površine posebnih delova zgrade, protivno svojoj volji, nisu ograničavali samo u pravu korišćenja zajedničkih delova zgrade, već su se u suštini potpuno mogli lišiti prava zajedničke svojine.

„Zato što na nadzidanom stanu, adaptiranim ili pripojenim zajedničkim prostorijama pravo svojine stiče investitor koji je izveo građevinske radove, dok etažni vlasnici to pravo gube”. 

Pristanak manjinskih vlasnika je potreban, prema odluci Ustavnog suda, i zato što je reč o nedeljivoj svojini svih vlasnika zgrade i njihova svojinska ovlašćenja na zajedničkim delovima objekta ne mogu biti uslovljena veličinom površine čiji su vlasnici.

– To znači da vlasnik posebnog dela zgrade veće površine ne može imati i veća svojinska ovlašćenja na zajedničkim delovima zgrade od vlasnika dela zgrade manje površine – navodi se u obrazloženju odluke.

----------------------------------------------

Padaju „Krovovi Beograda”

Akcija „Krovovi Beograda” JP „Gradskog stambenog”, prva je bila na udaru zbog neustavnosti zakona. Od oktobra prošle godine, oko 100 skupština zgrada prijavilo se da u zamenu za popravke fasade, lifta, tavanice, na njihovom ravnom krovu budu sazidani novi stanovi. Dve skupštine, ipak, su uspele da prikupe potpise svih vlasnika stanova i uđu u proceduru.

– Ako se usvoje predviđene izmene zakona naša akcija ima šanse. Teško je bilo prikupiti i saglasnosti vlasnika 51 odsto površine objekta, a kamoli privoleti sve stanare da stave svoj potpis. To smo pokušavali da obezbedimo otkako je Ustavni sud doneo svoju odluku i videli da je praktično nemoguće slomiti otpor samo jedne osobe koja se, nasuprot ostatku zgrade, gotovo zarekla da nikada neće dozvoliti nadogradnju na ravnom krovu – ističe Slobodan Miljković, direktor „Gradskog stambenog”.

Daliborka Mučibabić
objavljeno: 28.08.2011.

Poslednji komentari

Miloje Patenković | 28/08/2011 21:52

Cela ova ujdurma je zbog mešetara kako u građevini tako i u opštinskim institucijama koje su od ovakvih nadogradnji uzimali ogromni novac! Svako ko je imao iskustvo u nadogradnjama a ja znam iz ličnog iskustva kako je to bilo na Karaburmi zna da stvar ide ovako: Investitor uvek nađe u zgradi dvoje troje stanara kojima uradi kupatilo,zameni prozore ili da hiljadu-dve evra na ruke. To troje izlobiraju još sedam -osam stanova u kojima su mahom nezainteresovani ili lakoverni ljudi bez stavova kojima je glavni cilj da se ne daj bože zamere siledžijama iz zgrade.Sa tim stanovima oni dolaze do 51%. I eto za male pare dozvole za građenje obično četiri stana neuporedivo veće vrednosti od uložene! Ono što dobiju svi stanari su dosta veće terase i izolacija zgrade ali obe ove stvari su tako loše građene da se bojim da će trajati koliko i firma investitora! Iz svega ovoga mišljenje ustavnog suda o apsolutnoj većini je jedino moguće!

milan gvozden | 20/01/2012 09:23

Uopste se ne radi o procentu koji je potreban za nadzidjivanje. Da li je potrebno 51%, ili 100% je nebitno.Bitno je to, da ako je zgrada prvobitno projektovana za odredjenu spratnost onda je ona bezbedna za stanovanje iskljucivo za tu projektovanu spratnost! svaka nadogradnja vec izgradjenih stanbenih objekata ugrozava ustavom zagarantovano pravo, a to je mirno i bezbedno stanovanje. Iskreno se nadam da necemo doziveti zemljotres da bi smo shvatili sta je vec uradjeno nasem beogradu sa vec odobrenim nadzidjivanjima!!!

Stanislav Milovanovic | 17/05/2012 13:36

Ovde nije pitanje nadzidjivanja dali je dobro ili nije .
Pitanje je upravljanjem zajednickih prostorija i odrzavanje.

Tu je ustavni sud pogresio i sada kroz novi zakon pokusavaju da isprave gresku .

Zasto je pogresio ;

Zato sto je rekao da vecina vlasnika u kvadraturi moze da oduzme manjini pravo.
Novim izmenama vecina isto tako moze da oduzme manjini pravo.
Dabi bilo jano moze petoro ljudi koje poseduje manje stanove da upravlja zgradom koji je vecinski vlasnik gledano u povrsini .

Tako dolazimo do paradoksa u koji je sam ustavni sud usao ,negirajuci pravo vecine da odlucuje sto je ustavom zagarantovano.

Jer ovde se vodi pitanje o zajednickim prostorijama to nije vlasnistvo vec pravo na koriscenje .Te prema tome posto je upitanju pravo na koriscenje onda je normalno da upravljanje se vrsi vecinskim odlucivanjem naj pravednije da odlucuje vecinski po kvadraturi.

Drugo je kad je vlasnistvo onda je normalno da odlucuju svi vlasnici bez obzira na procenat.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije