Огледна математичка одељења за основце у гимназијама напокон прелазе у редовна. Tо значи да ће постати видљива, да неће као до сада остајати у сенци уписа у средње школе и да ће се нашироко знати да она постоје – и то у четири универзитетска центра у Србији!

Пре осам година уведена су прва два одељења седмог и осмог разреда основне у Математичкој гимназији. Ево, истиче пета школска година откако по једно одељење огледа за даровите постоји и у гимназијама „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, „Светозар Марковић” у Нишу и у Првој крагујевачкој гимназији. Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је још претпрошле године препоручио просветним властима да одељења обдарених за математику у седмом и осмом разреду уђу у систем. Тек јуче су се састали чланови новоформиране комисије за ревизију програма огледа чији је посао да до 31. марта припреме правилник који ће омогућити да ова одељења у наредној школској години постану трајна као део редовног школовања. Комисију чине стручњаци Министарства просвете и науке, Завода за унапређивање и вредновање квалитета образовања и васпитања, Друштва математичара, института за психологију и за педагошка истраживања, као и директори школа у којима се реализује оглед.

Домаћин састанка био је Срђан Огњановић, директор Математичке гимназије.

– Имамо рок до краја марта. Комисија ће свој део посла до тада сигурно да заврши. Онда правилник иде у министарство да правници потврде да је у складу са законима, јер рад са основцима у гимназијама потпада под законe о основном и о средњем образовању, а предлози тих закона су управо у скупштинској процедури. Ако би правници посао завршили благовремено и предали министру, он би то могао да потпише за петнаест минута. Све би било спремно за мај када се објављује конкурс за упис ученика, због пријемних испита који ђаке чекају у јуну – објаснио је Огњановић.

Кад математичари израчунају изгледа једноставно превести огледна одељења у редовна. Да није тако показују године које су прохујале.

– Све је ово могло давно да се уради, али у ресорном министарству су имали доста других обавеза и послова па до сада нису стигли да се овим позабаве – сматра Огњановић.

У Министарству просвете су нам објаснили да се чекало да прође довољан број година постојања и рада огледних одељења за даровите основце да би се она на адекватан начин пратила и вредновала. По њиховом образложењу, тај процес у Београду траје три године дуже зато што се „чекало и на искуства из других средина, не само из престонице”.

М. Симић-Миладиновић