„Са нестрпљењем сам чекао да завршим посао, да одем кући и чујем се преко ,Скајпа’ са девојком Маријом која је у Чикагу. И одједном сам полетео у понор. Помислих готово, ово је крај”, и даље Ненад Петковић у неверици преврће по глави моменте незгоде коју је преживео пре два дана када је пао са двадесетак метара висине. Двадесетједногодишњи младић опоравља се у шок соби Ургентног центра после пада са седмог спрата бивше зграде Савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша 90-92. Срећнији је него што је тежи, рекао је јуче репортерима „Политике”, јер је зарадио само два прелома удова.
Лица увијеног у завоје, са маском преко носа говори тихо, још помало отежано. Одмахује главом не верујући шта му се догодило. И док мирује под терапијама и надзором лекара у болничкој постељи, броји дане и само мисли како ће да се опорави, оде кући и наспава се у свом кревету.
– Није да не могу да спавам у болници, али тешко ми је да слушам јауке око мене. Ништа ме, засад, не боли. Поломио сам бутну кост, исекао браду, повредио десну руку, али имао сам огромну срећу, жив сам. Ух, било је страшно, не дај боже никоме – каже Ненад.
Нема страх од висине, никада му није било тешко да, закачен на планинарску ужад, сатима виси на неколико десетина метара изнад земље и поставља огромна рекламна платна. Посао којим се бави од ненавршене деветнаесте године обожава. Не планинари, али ужива у сваком висинском постављању реклама у граду. Чим му тело ојача, опет ће, каже, да се вере уза зидове престонице.
– Нема сумње да ће ми незгода коју сам само неким чудом преживео променити живот – сигуран је Ненад, али још не зна какве ће резове на свом животном путу да направи. Прва ствар коју ће урадити када напусти Клинички центар Србије биће, каже, позив девојци у Чикагу која му у тешким тренуцима силно недостаје.
Посетили су га, каже, родитељи и браћа. Захвалан је и брижним другарима који су обигравали око Ургентног, али није било могуће да стигну и до његове постеље.
Сећа се да је у уторак око 15.30 часова, са колегама, изнео рекламно платно на седми спрат, у време бомбардовања порушеног МУП-овог здања, саплео се, али је успео да се заустави на степеништу. Само неколико секунди касније опет је посрнуо, каже, највероватније од умора, и полетео ка земљи кроз кружни отвор у степеништу.
– Помислио сам, готов сам. Грабио сам рукама да се ухватим за гелендере, ударао сам о степениште на једном, другом спрату, после четвртог одозго више се ничег не сећам. Знам само да није дуго трајало. Не знам ко ми је први пришао док сам лежао на тлу. Мислио сам, то је крај – изговарао је Ненад ове речи са замишљеним погледом у очима које још помало тешко отвара.     
 

-----------------------------------------------

Пао са 20 метара, поломио само руку и ногу

Када је са колегама изнео тешко рекламно платно на седми спрат некадашње зграде Савезног МУП-а у Кнеза Милоша 90-92, монтажер реклама на висинама Ненад Петковић (21) оклизнуо се и пао са седмог спрата кроз отвор степеништа и из необичне незгоде изашао само са преломом руке и ноге. Младић је по београдским здањима дуже од две године за фирму „Аурора Алпекс” постављао рекламе, али је судбина хтела да се са висине од око 20 метара суноврати не док је радио уобичајени посао и висио на планинарским сајлама, већ док је стајао на округлом степеништу унутар објекта оштећеног у НАТО бомбардовању.

 Д. Јокић-Стаменковић