Рашчишћавање 2.000 кубика шута, организовање еколошког кампа и фестивала „Супернатурал” и формирање парка – план је за ревитализацију Аде Хује. Дашак живота је неопходан том полуострву, које су у матичној палилулској општини видели и као будућу другу Аду Циганлију, али тајпројекат биће само упумпавање кисеоника у плућа тешког болесника за којег није извесно да ли ће преживети.

Колико год добродошао, пројекат „Супернатурал” покрета буквално ће само загребати по површини Аде Хује, јер под површином њеног тла, на месту где се некад налазила депонија, пућкају експлозивни метан и подземни гасови. Килограм земљишта полуострва садржи 30 грама нафтних угљоводоника и знатне примесе тешких метала, рукавац Аде Хује није ништа друго до фекални колектор у којем се таложи око 300.000 кубика загађеног муља, а вода је ван сваке категорије.

За потпуно излечење Аде Хује, према студији фирме „Деконта”, потребне су десетине милиона евра, а град ни у овој години није предвидео макар да покуша да нађе та средства. Разлог је нерешено питање власништва на делу полуострва, због којег је немогуће планирати било какве веће захвате, па и изградњу стамбено-пословног комплекса, који је просторни план замислио на готово целој површини аде.

Чак је и ограничен пројекат, попут овог који је осмислио „Супернатурал”, неизвестан. Садњу су већ покушале неке невладине организације и општина Палилула, али се стабла нису развила, јер је подлога превише контаминирана.

– Са стручњацима Шумарског факултета и Секретаријата за заштиту животне средине покушавамо да идентификујемо које би то врсте дрвећа могле да успевају на земљишту Аде Хује. И када нађемо такве, биће неопходно да прво нанесемо метар дебео слој хумуса, да бисмо могли ишта да засадимо. Намеравамо да садњу почнемо у овој години, али свесни да ће нам за подухват бити потребне барем четири године. Европски фондови и поједина друштвено одговорна предузећа показала су спремност да нас финансијски подрже – објашњава Срђан Станковић, оснивач „Супернатурал” покрета.

Колико би пројекат могао коштати, Станковић и његови другови из покрета знаће у фебруару. До тада би требало да буде решено још једно важно питање – на којем делу аде уопште могу почети да саде, јер локација мора да се усагласи са просторним планом, како парк, ако буде заметнут, не би помеле зграде које треба да никну на полуострву. А пре сађења ваља пазити и да се оно не отпочне од места које би требало прекопати, однети земљу на ремедијацију, то јест лечење, па је тек онда вратити и евентуално на њој нешто подизати.

– Такву локацију је могуће наћи, тако да је идеја о парку изводљива и пре свеобухватног пројекта за Аду Хују. Најгоре је стајати и ништа не радити, али граду су руке везане све док власнички односи не буду распетљани. У међувремену, град и општина Палилула покушали су да елиминишу или смање изворе загађења, али и ту има још доста посла – каже Наташа Ђокић, из Секретаријата за заштиту животне средине.

----------------------------------------------

Погубно моторно уље

Један од извора загађења Аде Хује су аутомеханичарске радње, за чије је раднике организована обука за поступање са отпадним уљем, али то мало вреди кад речно полуострво и даље нема ни канализацију, а камоли систем пречишћавања који би уље примио уместо речног рукавца, који је загађење већ унаказило.

– Пречишћавање ће бити решено када се изгради канализациони колектор у Великом Селу, што се вероватно неће десити још неколико година. Асфалтна база је и даље на Ади, као и резервоари горива ГСП-а, али то предузеће је сада, на нашу иницијативу, почело да води више рачуна о њима – наводи Весна Шебановић из општине Палилула.