У основним и средњим школама 5.000 ученика има тегобе са видом или покретљивошћу очију. Сваки пети ученик има лоше телесно држање, односно 17 одсто ђака у Београду. Анализа Градског завода за јавно здравље показује да су деформитети грудног коша присутни код четири одсто школараца, а стопала код сваког четвртог детета.

Међу деформитетима кичменог стуба, најучесталије је искривљење кичме у виду кифле (кифоза), која је присутна код 7,1 одсто прегледане деце. Код сличног процента прегледане деце јавља се бочно искривљење (сколиоза), док се деформитет пренаглашене кривине у крсном делу кичме (лордоза) јавља ређе, код око 0,7 одсто деце.

– Редовним систематским прегледима у 2009. и 2010. години, било је обухваћено 92,79 одсто од укупног броја београдских основаца и средњошколаца, односно 83.788 ученика. Упоређујући налазе код ученика основних и средњих школа уочава се да се са узрастом деце и преласком у старије разреде повећава заступљеност наведених деформитета кичменог стуба, док су деформације стопала (спуштање свода стопала) код ученика старијих разреда мање заступљене него код ученика основне школе – објаснила је Љиљана Сокал, из Градског завода за јавно здравље.

Лекари су у протеклој деценији забележили све учесталија алергијска обољења међу школском децом, са порастом од 2,93 одсто у школској 1999. и 2000. години до готово двоструко веће заступљености од 4,76 одсто прошле и претпрошле године. Поредећи налазе код ученика основних и средњих школа уочава се да су алергијска обољења присутна код готово сваког 15. средњошколца, то јест код 6,72 ученика, што је готово двострукo више код старије деце у односу на популацију основаца.

– Поређењем налаза код ученика основних и средњих школа уочава се да са преласком у старије разреде расту сметње вида, а најзаступљенији су кратковидост и астигматизам. Тако је оних ученика којима је потребна корекција вида чак двоструко више међу средњошколцима (7,7 одсто) него међу основцима (3,7 одсто) – истакла је др Сокал.

Редовним систематским прегледима школске деце откривају се и срчане мане. Значајан је податак да је код дечака и девојчица забележен већи број стечених у односу на урођене срчане мане. У 2000. години оне су биле заступљене код 0,21 одсто деце, а десет година касније мане су откривене код 1,02 одсто ученика.

Медицинаре забрињава и чињеница да је у порасту броја оне деце која имају сметње у говору. Међу основцима је више деце која имају говорну ману (2,36 одсто) него међу ученицима средњих школа (0,66 одсто). У 2000. години ове сметње имало је 1,38 одсто, док су, према последњим подацима из 2010. године, говорне мане биле заступљене код 1.500 школараца у престоници.

Д. Давидов-Кесар

-------------------------------------

Тешка торба, лоша обућа, вишечасовно седење...

Главни разлог за лоше држање деце и тегобе са кривом кичмом Бранко Воркапић, физиотерапеут и уредник сајта „Др Физио”, види делимично у ношењу тешких школских торби и лоше обуће, а највише у чињеници да деца нису физички активна.

– Важно је да се деца баве физичким активностима и да тренирају било који спорт. Када деформитет код малишана настане, најбитније је одмах тражити помоћ стручњака. Због вишечасовног седења у клупи, али и код куће испред рачунара или телевизора, долази до „повлачења” кичме у једну страну. Истовремено се мишићи опуштају и долази до бочног кривљења. У другом, трећем разреду основне школе када деца више времена проводе у школи долази до првог мишићног дисбаланса, а касније се то појачава. Уколико дете када је мало не исправи деформитете и уђе у пубертет са њима, стање ће му бити погоршано – истакао је Воркапић.

----------------------------------------------

Телевизор и компјутер замарају очи

Докторка Ана Милојевић, специјалиста офталмологије Дома здравља „Др Ристић”, каже да је разрокост код појединих малишана уочљива, али да је понекад подмукла и скривена, па се тек додатним анализама потврђује њено постојање.

– Родитељи реагују када код деце примете црвене очи, али и када малишани почну да се жале на неке сметње, или замор. Нису рађена испитивања која би доказала да деци у великој мери смета вишечасовно гледање у телевизор или компјутер, али је чињеница да та навика веома замара очи. Код обољења очију и генетика има велику улогу. Мислим да се сада сметње са очима уочавају чешће, јер је дијагностика последњих година напредовала и ради се са добрим апаратима – објаснила је др Милојевић.