У седам од 17 градских општина, просечна зарада не покрива потрошачку корпу, показују подаци Министарства трговине и Завода за информатику и статистику. Житељи Барајева, Вождовца, Гроцке, Младеновца, Раковице, Сопота и Чукарице зарађују мање од 36.196 динара, колико, према последњим подацима, вреди просечна месечна корпа. Стога им, као и становницима већине места у Србији преостаје да потребе за храном, пићем, средствима за личну хигијену и комуналним услугама задовоље оскудном минималном потрошачком корпом, која вреди око 22.469 динара.

По висини зарада, међу престоничким општинама и даље је на првом месту Нови Београд, у којем је просечна плата нешто виша од 51.000 динара. Оваквом резултату највише су допринели запослени у банкама, где просечна месечна примања надмашују 70.000 динара.

На зачељу ове листе су запослени у Сопоту, где је просечна плата тек нешто изнад 24.500 динара. Према подацима Завода за статистику, најмање зарађују они који раде у производњи текстила – испод 23.000 динара месечно.

На статистичком пресеку ових крајности, добија се просечна београдска плата у марту од 42.396 динара, тако да су житељи престонице, поред становника Панчева и Новог Сада, једини који себи могу да приуште просечну потрошачку корпу.

Структура расхода је непромењена: више од 55 одсто вредности статистичке „торбе” отпада на храну и пиће, а готово 25 одсто се потроши на плаћање рачуна за струју, комуналне, ПТТ и саобраћајне услуге.

И према подацима агенције за маркетиншка истраживања ГФК, готово половина кућног буџета се потроши на храну, пиће, али и цигарете.

– Пет одсто кућног буџета издваја се за гардеробу и обућу, 14 за трошкове становања, тринаест за транспорт и комуникације, а девет одсто за образовање и забаву – показују резултати истраживања ове агенције.

У организацијама за заштиту потрошача кажу да је узалудно коментарисати концепт потрошачке корпе који није реалан. Уместо 36.000 динара, кажу да је за преживљавање четворочлане породице неопходно барем 60.000 динара месечно.

Из Министарства трговине и услуга одговарају да просечну потрошачку корпу израђује Републички завод за статистику на основу анкете о потрошњи домаћинства.

– Количина производа се одређује на основу анкете, као и на основу нутриционистичких стандарда који обезбеђују потребну количину беланчевина, масти, угљених хидрата. Листа се не мења, осим у категорији воћа и поврћа, у складу са сезонским артиклима – истичу у овом министарству.

Премда статистика то за сада не уочава, трговци кажу да структура корпе није иста као раније. Када продаја кућне хемије почне да опада, а крене да расте потражња за макаронама или пиринчем, јасно је да су се навике купаца промениле. Листа десет најпродаванијих производа у трговинским ланцима то и потврђује. Месо више није на врху најтраженијих артикала, а скупи производи за личну хигијену пали су на зачеље листе. На прва места пробиле су се основне животне намирнице. У појединим трговинским ланцима свињетине, јагњетине, па ни све јефтиније пилетине уопште и нема међу десет најтраженијих артикала. Изузетак су „Макси” супермаркети, али разлог томе што су се у априлу на врху листе нашли свињски и јунећи бут јесу ускршњи и првомајски празници.

– Код нас је месо тек на петнаестом месту.А на врху листе најпродаванијих артикала су хлеб, млеко, јогурт, маргарин, па тек онда следе јефтиније прерађевине од меса, попут виршли и паризера. И риба се веома слабо продаје, и то углавном средом и петком – објашњава Милена Радуловић, директор маркетинга „Јабуке” и СОС маркета.

С. Деспотовић