Група људи на земунској обали испред ресторана „Код капетана” већ данима стражари на мостићу за везивање чамаца, пробадајући воду моткама са шиљцима. Не лове они рибу на старински начин, већ покушавају да разгрну остатке стабала, бачене флаше и остало смеће, које прети да им откине део марине и озбиљно оштети бродиће. Поново узбуркана због киша и повишеног водостаја, река витла лаки и кабасти отпад који њоме плута и бомбардује пловила читавим „острвцима” ђубрета. Од највећих гомила немогуће је одбранити се зашиљеним моткама. Једини начин да се плутајуће депоније одврате ка средини реке јесте да се изгурају чамцима под пуним гасом.

– Ово је ванредна ситуација. Када је река мирна, вода је много чистија. Комуналне службе не чисте приобаље, тако да свако од нас, уколико жели да има уређен простор испред баште ресторана, сам финансира људе из наутичких друштава који овде рашчишћавају отпад – објашњава Драган Мартинковић, власник кафане „Код капетана”. 

Међу флашама, старим папучама, кутијама од сира и маргарина, амбалажом детерџената и другим сличним предметима заплетеним у остатке грања крију се и остаци провода посада и путника међународних бродова који пролазе кроз Србију. Житељи Земуна сведоче да су њихове обале на појединим местима ових дана затрпане, на пример, флашама украјинске вотке и пива, мађарске минералне воде – етикете разних производа исписане су на многим европским језицима. Неки од њих можда су стигли довде чак из Баварске. Мада, с обзиром на то какво је овде стање комуналних и речних институција, мора да више ђубрета Србија пушта низ Дунав него што до ње стиже из горњег тока.

Добар део отпада насуче се и на обалама, а у водоток уђе када ниво реке порасте и струја повуче труло дрвеће и пањеве. Како га је готово немогуће извући из воде, чамџија или сплаваџија код којег је смеће запело само га откаче и оно отплови до следеће „препреке”, где се поступак понавља.

Није јасно ко је уопште задужен да чисти реке од наплавина и ђубрета. У „Пловпуту” признају само да су они одговорни за уклањање потопљених пловила и неексплодираних мина и граната са пловног пута, док за мањи отпад, рачунајући ту и дебла која понекад нису нимало ситна, сматрају да је брига „Београдвода”. У том јавном предузећу, међутим, кажу да они нису надлежни за пловне путеве, већ само за приобаље, где сваки власник сплава или марине, опет, мора сам да се постара за комунални ред око свог власништва.

Нешто од тог ђубрета било би извучено са муљем само да су Дунав и Сава измуљене макар једном у последњих неколико деценија. Тендер за измуљивање Саве код Блока 45 у Новом Београду био је расписан пред Нову годину, али је пропао јер достављена понуда није била озбиљна, објашњавају у „Београдводама”. Њихова је намера да Саву барем на том потезу ипак растерете муља у току године, а надају се да ће се и за Дунав ускоро наћи новца.

Београђани који немају чамце не мисле много о смећу у приобаљу сем када сиђу на речна шеталишта, што је ових дана немогуће јер су углавном под водом. Водостаји су, без обзира на јаке кише, у претходна два дана били у паду, али би ускоро, најављује Републички хидрометеоролошки завод, могли досегнути границу на којој се проглашава редовна одбрана од поплава. Осим 29 црпних станица које пуном снагом празне одводне канале, на најнижим котама у Земуну и Палилули, ове године хронично поплављеним, распоређене су и екипе са мобилним црпним постројењима. За сада је ситуација под контролом.

Н. Б. – В. В.