Плућа града на врху зграда

Међу мноштвом сивих и монотоних београдских зграда, једна би до краја године могла да личи на вазу из којесе преливају бокори цвећа. Јер, Секретаријат за заштиту животне средине одлучио је да до краја године неку од бетонских плоча на врху вишеспратнице прекрије плодном земљом и оплемени травом, маховином, растињем, цвећем и стаблима.

– Зелени кров добиће нека јавна институција, обданиште, школа или зграда Градске управе. Тај пилот пројекат биће финансиран из градског буџета. Жеља нам је да од следеће године на тај начин оплеменимо и стамбене зграде и да до 2013. године свака општина добије такву зелену оазу. Ако буде новца, секретаријат ће помоћи станарима солитера који се одлуче да озелене кров – каже Горан Триван, градски секретар за заштиту животне средине.

Он истиче да се Градска управа определила за овакве подухвате јер од озелењавања нема бољег начина да се поправи микроклима Београда.

На помен зеленог крова, житељима главног града је прва помисао на јавну гаражу испред Старог двора, док је у развијеним земљама, које воде рачуна о уштеди енергије и заштити животне средине, он неизоставан део архитектуре. Корак даље отишле су државе попут Јапана, Немачке и Канаде где је закон обавезао градитеље да на новим објектима буду зелени кровови. Код нас још нису у моди, а ниједан закон не бави се овим питањем.

За озелењавање пете фасаде, што је друго име за раван кров, за сада је потребна само сагласност свих станара, односно скупштине зграде тамо где је она формирана. Уз мало труда и новца лако се може доћи до зеленог крова постављањем великих жардињера са цвећем, дрвећем или травњака, сматра др Милица Јовановић-Поповић, професорка Архитектонског факултета.

–За такву интервенцију власницима станова није потребна стручна помоћ, што значи да они сами могу да одаберу биљке и оплемене простор–кажеЈовановић-Поповић.

У свим другим ситуацијама, када се на читавуплочу наноси земља и вегетација, наглашава професорка, важно је да станари ништа не раде на своју руку. У супротном, лоше преуређење могло би да угрози стабилност објекта и проузрокује прокишњавање.

– Безбедносни предуслов је да конструкција може да издржи додатно оптерећење.Што је дебљи слој земље која се наноси, зелени кров је квалитетнији. Од пресудне важности је правилна хидроизолација, то јест дренажни слој. За то је нужна пројектна документацијаи прибављање грађевинских дозвола, а мора се знати да то повећава трошкове – истиче професорка и додаје да Београд нема много равних кровова које би могао да претвори у зелене.

Предности кровних вртова су вишеструке. Они су добри изолатори јер смањују ефекте топлотног острва – температуру у градовима снижавају и до пет степени. Задржавају већу количину кишнице, која постепено испарава, за разлику од других кровова са којих вода одлази у канализацију. На њима се могу подићи рибњаци, језерца или базени. Погоднису и за постављање соларних панела или фотонапонских ћелија.

Највећи проблем, деле мишљење саговорници „Политике”, јесте ко ће и којим средствима одржавати зелене оазе на врховима зграда.

Равни кровови за већину станара у Београду већ су ноћна мора. Често прокишњавају, а скупштине зграда тешко могу да се договоре да замене сијалицу у ходнику, а камоли да издвоје и до милион динара за поправку око 200 квадрата бушног крова, који се доживљава као искључиви проблемстанара са последњег спрата.

-----------------------------------------------------

Биљке су биљке, али квадрат је квадрат

У општини Врачар једна вишеспратница је пре неколико година требало да добије зелени кров уз помоћ стране међународне организације. То је спречила неслога станара. У овој општини мишљења су да најпре треба обновити фасаде и паркове. Чак и ако може да се постави зелени кров, напомињу, станари се пре одлучују за надоградњу, односно добијање додатног стамбеног простора.

–У замену за нове квадрате станари добијају нову фасаду, улазе, уводе грејање... Против зелених кровова обично су људи који живе на вишим спратовима јер се плаше да ће им таванице прокишњавати –истичу у општини Врачар.

---------------------------------------------------

Типови зелених кровова:

Екстензиван

Кров је покривен само травом, маховином и ниским растињем од 5 до 25 центиметара, а дубина земље је од 5 до 10 центиметара. Тежина је око 50 килограма по квадратном метру. Одржавање се препоручује једном годишње.

Полуинтензиван 

Зелени кров дизајниран је растињем висине од 25 до 50 центиметара, а дубина земље је око 20 центиметара, што представља терет око 250 килограма по квадрату. Саветује се одржавање на сваких шест месеци. 

Интензиван

Кров је покривен растињем од 50 центиметара до четири метра.Дубина земље је око 50 центиметара. Додатни терет на згради је око 400 килограма по квадрату и потребно је често одржавање. Ови кровови пружају могућност коришћења као и било која зелена површина у природи (голф терен, башта ресторана, игралиште).

----------------------------------------

Врлине

• биљни покривач штити кровну конструкцију од екстремних температурних промена
• кров се мање загрева
• животни век озелењеног крова двоструко је дужи од обичног
• изолује од ултравиолетног зрачења и механичких оштећења
• смањује прашину у окружењу
• регулише ниво влаге у ваздуху
• филтрира киселе кише
• смањује ниво буке
• атрактиван је за рекреацију, одмор, дружење
• улепшава изглед објекта, кварта, града
• повећава вредност некретнине

Мане

• цена постављања зеленог крова је већа од класичног
• одржавање изискује додатне трошкове
• конструкција објекта трпи додатно оптерећење