Плутајући хаос и неред који на рекама већ годинама стварају низови начичканих, често зарђалих, пловила без икаквих дозвола и потврда о техничкој исправности требало би да буде рашчишћен коначно у току 2011. Како за „Политику” каже Жељко Ожеговић, председник комисије за доношење одлуке о постављању пловних објеката, до следећег пролећа сви они чија се имовина налази на води моћи ће да конкуришу за доделу локација у приобаљу Саве и Дунава, када оно буде преуређено. Места за пристане и сидрење биће распоређена према плану који је усвојен још 2005, али се на реализацију чекало до овог лета.

– Одлуку о постављању Скупштина града требало би да усвоји у септембру, после чега ћемо одмах расписати конкурс. За доделу нових сидришта биће формирана посебна комисија коју ће именовати градоначелник Драган Ђилас. У међувремену, инспекција ће наложити власницима бродова, сплавова, марина и других објеката на рекама да уклањају своја пловила, као што се то већ ради на Савском пристаништу – објашњава Ожеговић.

Нова места за везове у идућој сезони моћи ће да добију искључиво они који буду приложили сву неопходну документацију. Посебно ће бити вреднована техничка исправност, како се не би догађало да неки сплав под теретом гостију потоне у воду, откачи се и удари у неко друго пловило, или постане напуштена олупина која само заузима простор, што сада није редак призор. Трошкове уклањања сносиће сами власници, а у случају да не ангажују фирму која ће преселити њихове лађе, то ће учинити град који ће им накнадно доставити рачун.

Према подацима ЈВП „Београдводе” из маја ове године, на рекама у ужем делу престонице – не рачунајући мање чамце и јахте – сплавови, марине, кућице, привредна пловила и пристани заузимају укупно 304 локације, од чега је 110 намењено угоститељству. Највећи број заузетих места, чак 151, налази се на левој обали Саве од ушћа до насеља „Др Иван Рибар”. На десној страни ове реке до моста на Ади Циганлији запоседнута су 44 „плаца на води”, а на десној обали Дунава од клуба „Радецки” у Земуну до Аде Хује 109.

– Према плану о постављању пловних објеката на београдским рекама из 2005. године, неки од ових потеза биће потпуно забрањени за сидрење и пристајање. Због безбедности, 100 метара узводно и 50 метара низводно од мостова на обалама неће бити дозвољено постављање пловила. Слично је и у близини других инфраструктурних објеката – подсећају у „Београдводама”.

Није тајна да још веће безвлашће у приобаљу влада на периферији, где се и налазе „гробља” бродова и већина напуштених олупина. Према плану, једна од локација за одлагање „посмртних остатака” лађа, чамаца и сплавова је и приобаље Саве у близини Умке. Ово место већ је делимично покривено кородиралим труповима шлепова. Слично је и код насеља Говеђи брод узводно од Земуна. Број одбачених „кршева” на води немогуће је утврдити.

За сада, од свих угоститељских објеката на престоничким обалама уредно је регистровано свега 16. Без обзира што остали немају сву документацију, у градски буџет уредно уплаћују комуналну таксу за коришћење акваторија. За разлику од колега чија су пловила легална, нико их, међутим, не пита да ли обављају техничке прегледе у Лучкој капетанији и Југословенском регистру бродова.

Дискутабилно је и да ли власници који немају све папире редовно измирују обавезе за порез. Уколико би све дажбине регулисали по закону, за просечан сплав од 200 квадрата годишње би требало да издвоје око 15.000 евра. Велико је питање и да ли би сви ови објекти могли да прођу контроле исправности, а према незваничним информацијама, на овом тесту могло би да падне између 20 и 40 одсто плутајућих ресторана и диско клубова.

Дуго најављивана реализација плана из 2005. године кренула је од Савског пристаништа одакле је већ исељено неколико бродова, сплавова и марина. Јавност је усталасало премештање пристана туристичке лађе „Сирона” чији власници тврде да редовно плаћају трошкове за коришћење овог простора и да им није остављен довољан временски рок да се иселе. Представници града узвраћају аргументом да предузећу „Редвуд”, у чијем је поседу ово пловило, никада нису издали документ којим се потврђује право на постављање било каквог пловног објекта поред Бранковог моста. Која год од ове две стране да је у праву, питање је како ће остали угоститељи реаговати када на њихову адресу стигне налог да се евакуишу и да ли ће град до наредне сезоне најзад успети у својим намерама да обале Саве и Дунава доведе у ред.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Паркинг на крову „Бетон хале”

Равни кров „Бетон хале” на Савском пристаништу биће до краја године претворен у јавно паркиралиште које ће угоститељској области донети 250 нових паркинг места. У ЈКП „Паркинг сервис” наводе да ће изградња кровног паркинга пресудно утицати на растерећење саобраћаја уз обалу Саве, као и да је овај пројекат наставак отварања престонице ка рекама.

– Раван кров „Бетон хале” не само да ничему не служи, већ се и закупци доњих магацина буне да им стално прокишњава. Адаптацијом конструкције и изградњом паркиралишта спојићемо лепо и корисно. Паркинг је само део онога што се у граду планира за Савско пристаниште, а разговора се и о увођењу пешачких зона – кажу у „Паркинг сервису”.

Идејно решење је завршено, а пројектни биро овог предузећа увелико ради на детаљима главног извођачког пројекта. Према првобитном инжењерском плану, било је неопходно ојачати кровну конструкцију хале, али је већ на провери носивости установљено да плоча задовољава све услове оптерећења. У „Паркинг сервису” додају да је у међувремену урађена и комплетна техничка документација за отварање нових саобраћајних токова.

– У паркиралиште ће се улазити из Карађорђеве улице, а излаз ће бити у Доњоградском булевару – кажу у овом предузећу и додају да ће извођач радова бити одабран по завршетку конкурсног поступка, а рок за изградњу је децембар.

М. Л.

-----------------------------------------------------------

Обележавање територије

Док се „офанзива” града у уређењу приобаља најбоље види на Савском пристаништу, власници ресторана на Земунском кеју надају се да ће коначно бити рашчишћено смеће које „краси” поглед на реку из баште „Старе капетаније”, „Венеције” и других тамошњих локала. Гостима који сврате у ове угоститељске објекте, смештене тик уз Дунав, поглед је до пре неколико недеља пуцао на два понтона крцата ђубретом и шутом, привезана за велико транспортно пловило. Стеван Родић, власник „Старе капетаније”, каже да су део тих објеката уклонили они који су их поставили, али је највећи понтон остао.

– То им је уобичајена тактика „обележавања територије”. Прво дотерају неко овакво „чудовиште” па, ако нико не реагује, оставе га ту – објашњава Родић.

Није само „естетика” повод за револт кафеџија. Иза оближње марине, на педесетак метара од овог рукавца, налази се пловни пут. Утолико може да буде ризичније ако се барже откаче под налетом невремена. То је разлог због којег је Градска управа на овом делу Дунава забранила постављање било каквог објекта на води.

Д. Б.